No man is an island
Autor: Ivana Gajić
Gledala sam sinoć jedan dokumentarni program, epizodu iz serijala u kome jedna poznata ličnost intervjuiše drugu. U ovoj epizodi je Robert Redford intervjuisao Pola Njumana. Pol je svakako bio jedan od najlepših muškaraca koji se ikada pojavio na platnu, ali nije bio samo to; bio je veliki glumac, bio je trkač formule i bio je, prvo i pre svega, veliki humanista koji je od prodaje svog čuvenog ,,salad dressing-a" zaradio milione. Sav novac od profita je dao u dobrotvorne svrhe, do poslednje pare. U prvih samo nekoliko godina, ta suma je iznosila dvesta miliona dolara. Od svog novca je gradio i izgradio potpuno besplatne kampove za bolesnu decu i decu sa invaliditetom, širom sveta, u Americi, Evropi, Africi. Renovirao je, takođe od svog novca, najstarije pozorište u Americi i udahnuo mu novi život. Podržavao je mlade umetnike i buduće glumce, bio im mecena i sponzor. Ceo jedan život davanja i dobrote. I ostao je do samog kraja jedan on najlepših muškaraca koji su hodali ovom planetom, jer je svoju lepotu održavao iznutra, dobrim delima, zdravim mislima, velikim srcem i ličnom skromnošću. Znala sam ponešto od ovoga i ranije, ali me je sinoćno gledanje nateralo na misli o davanju i deljenju, o nesebičnosti i društvenoj svesti, solidarnosti i o tome kako nije važno koliko novca imamo već na koji način ga trošimo.
Ova svest, društvena svest, je ključ napretka civilizacije (između ostalih stvari, od kojih novac i resursi nisu za zanemarivanje). Od početka civilizacije čovek je, kako mu je rasla inteligencija, počeo da shvata da može da napreduje samo kao deo kolektiva; ja umem da lovim, u tome sam vešt, a ti umeš da gradiš; ja ću tebi da pokažem kako da loviš a ti meni kako da gradim, ili ja ću tebi da ulovim a ti ćeš meni da izgradiš. Ti nećeš umreti od gladi a ja neću umreti od zime... Ovo je pojednostavljeno do krajnjih granica, ali razumete šta hoću da kažem. U društvu, u kolektivu, čovek napreduje i ima korist od zbira znanja jedinki koje čine taj kolektiv. One rade zajedno na unapređivanju društva i jedna drugoj pomažu u napredovanju. Solidarnost nije puka fraza za dobrice i ,,tree huggers", nego je esencija uspeha. Mi volimo da se hvalimo kako smo društveni kako se posećujemo po kućama, delimo trpezu i imamo jaku porodicu. Kritikujemo zapad zbog izraženog individualizma i otuđenosti. Međutim, realnost je sasvim drugačija. Mi smo ti koji su preterani individualci, koji gledamo sebe (i sebi bližnje) a malo pažnje polažemo na uticaj svojih dela i nedela na društvo, dok se u zapadnim društvima radi na izgradnji solidarnosti i razvija svest da sve što se u društvu dešava, radi ili ne radi, ima uzročno-posledični efekat.
Veliki razlog za ovo je i nemaština u kojoj tavorimo vekovima. U bedi čovek gleda kako da preživi i nije ga mnogo briga šta se dešava ostalima. U bedi, moral pada kao prva žrtva, solidarnost kao druga (umesto da je suprotno). Ali, ovo je jedno vrzino kolo u koje smo upali i sada više ne vidimo, niti možemo da razumemo da je samo zajedničkim snagama, jedinstvenim ciljevima i delovanjem moguće izgraditi zdravo društvo koje napreduje i u kome svi po nešto doprinose. Tek u takvom društvu će i pojedincima biti bolje. Ktitorstvo, mecenizam, dobročinstvo i uopšte, društvena svest su počeli da se razvijaju kod Srba u jednom trenutku, ali je tom vremenu vrlo brzo došao kraj. Ako imaš mnogo novca, uloži ponešto u školstvo. Ako imaš mnogo novca, daj u bolnice. Ako imaš mnogo novca, daj u kulturu. Daj tamo gde taj novac može da bude od opšte koristi svima i sveobuhvatnom napretku. Pre svega u opismenjavanje. Vremenom, od toga ćemo svi imati korist. Ako neko pada, podigni ga. Ako neko tone, izvuci ga na površinu; nauči ga nečemu što znaš i umeš a on će tebe već nečem drugom. Nema ljudi od kojih ništa ne može da se nauči. Od nekih učimo kakvi treba da budemo a od nekih kakvi ne treba. Ali svako nas uči nečemu. Nikome neće biti dobro dok nam svima ne bude bolje. I još jedna važna stvar; ne učite ljude (decu) da budu isti kao Vi, naučite ih kako da budu najbolja verzija sebe.
Jer... No man is an island.
