Somers Ajsls očima mahaluše (Deo četvrti)
Autor: Snežana Novaković
Oni koji su se na ostrvu zadržali duže od običnih turista tvrde da su ovde došli umorni od života na točkovima i večite jurnjave za vremenom po velikim svetskim metropolama bez boje, sunca i neba. A onda, shvativši tek po dolasku na ostrvo, koliko im, u stvari, nedostaju navike iz tih prethodnih života, od kojih su pobegli, opet kupuju džipove i SUV-e, one za vožnju po dubokom snegu koji im je toliko smetao, a koga ovde nema. One što jure po autoputevima sa četiri trake u jednom smeru koji su ih toliko zamarali, a koji ovde ne postoje. One opremljene za duga, višečasovna putovanja kojih na malom ostrvu, na kome je maksimalna dozvoljena brzina trideset pet, prirodno i geografski nema. Na ostrvu se vozi polako, uskim putevima bez trotoara, ispod stene ili uz žutu liniju, tik pored nečije kuće, ili izmedju oleandra i okeana.
Nakon što su ispratile muževe koji su na posao otišli motorima kao bržim i efikasnijim prevoznim sredstvom, jer svetske firme i internacionalni poslovi uglavnom ne prate ostrvski ritam života, večito zauzete, nezaposlene žene direktora i šefova raznih vrsta i profila (uglavnom anglosaksonskog porekla), kreću u borbu s gužvom, s krivinama i sa svojim mladim, nenaspavanim školarcima koji, sa zadnjih sedišta nekog SUV-a, nezainteresovano zevaju kroz prozor i bezvoljno klimaju glavom na najnovije, jutarnje instrukcije svojih majki. Čim ih, zbrinute i na sigurnom, ostave unutar školskih kapija, ove lepršave žene u patikama i trenerkama nastaviće svoju, ničim izazvanu, jurnajvu između teretane, golf terena i manikira, da bi konačno, tokom ručka u nekom proverenom restoranu, u kome su napamet naučile ceo jelovnik i u kome su se već odavno združile sa glavnim šefom, ili bar somalierom, predahnule i, sa svojim novostečenim, takođe gostujućim prijateljicama, razmenile najnovije korisne informacije o što udobnijem ostrvskom životu. O raznim se tretmanima priča na tim ručkovima, razni se tretmani zakazuju i primenjuju, uglavnom oni najnoviji, najdelotvorniji i najskuplji, sve dok se na ostrvu, ili bar u Njujorku i Londonu, ne pojave noviji i još skuplji i u zaborav odgurnu one prethodne, zastarele, beskorisne. I opet se jurnjava nastavlja, ovog puta u potrazi za magičnom formulom o večitoj mladosti, što izrazenijim bicepsima i očajničkom pokušaju za odstranjivanjem svih onih pojedenih hamburgera i popijenih piva koji su, tamo kod kuće, pre ostrva, pre sofisticiranih porcija propraćenih finim vinima, igrali tako značajnu i veliku ulogu u ishrani ovih žena.
Posle napornog prepodneva potrebno je predahnuti, a i pravo je vreme da se popije prva časa belog, ili bar penušavog, jer posle se mora nazad po decu, pa sa decom, pa oko dece, a onda i oko muža. Previše za jednu zauzetu, direktorsku ženu negovanog lica i neuspešno skrivanih bora na vratu i šakama.
