Od komšijinog poštara babina zaova mi rekla
Autor: Predrag Stojadinović
Logička greška je greška u rezonovanju. Svi mi smo skloni tim greškama i neretko ih pravimo. Jedini način da ove greške izbegnemo je da ih naučimo i razumemo. Logička greška anegdotalni dokaz je jedna takva greška.
Ova greška je veoma popularna među prevarantima i obmanjivačima koje srećemo svakog dana.
Opis ove logičke greške je iz knjige 50 logičkih grešakaza koje treba da znate:
Anegdotalni dokaz
Lično iskustvo ili izolovan slučaj umesto validnog argumenta
Anegdotalni dokaz je logička greška koja nastaje kada se nepotvrđeno i neprovereno iskustvo, anegdota, koristi kao dokaz za neku tvrdnju. To iskustvo može biti lično, daljeg poznanika ili neke treće osobe. To je nešto nadekvatno dokumentovano, što se ne može nikako potvrditi ili proveriti.
U pseudonauci, anegdota je ekvivalentna proverenim, ponovljivim i duplo slepim eksperimentima sa doslednim rezultatima. Drugim rečima, u pseudonauci se prihvata da će nešto uvek funkcionisati, samo zato što je nekome, jednom, navodno funkcionisalo. Iako je u nauci anegdota potencijalni početak ozbiljnog istraživanja, u pseudonauci je to i kraj i celokupno pseudonaučno istraživanje.
Ljudima je često mnogo lakše da poveruju u nečije svedočenje nego da razumeju kompleksne podatke i varijacije. Kvantitativni naučni dokazi su uvek precizniji od ličnih percepcija i iskustava, ali ljudi imaju sklonost ka verovanju u ono što njima deluje realnije i opipljivije. Tako će pre poverovati nekome na reč, nego apstraktnoj statističkoj realnosti i komplikovanim naučnim dokazima.
Anegdotalni dokazi se često koriste u politici, novinarstvu, blogovima i slično, da bi se iznela generalizacija bazirana na ograničenim, posebno izabranim primerima, umesto na pouzdanom statističkom istraživanju.
Anegdotalni dokaz je logička greška, zato što anegdote nisu dokazi, iako su lepe i ilustrativne priče kada su istinite. Anegdote se odnose samo na pojedince i pojedinačna iskustva, koja su podložna mnogim pristrastnostima i zbog toga je nemoguće ustanoviti uzrok anegdote.
Primeri:
- Stevan kaže da je sve to super, ali njegov deda je pušio 30 cigareta dnevno i živeo je 97 godina i zato ne veruje svemu što pročita o meta-analizama metodološki ispravnih studija koje dokazuju uzročne veze između štetnosti pušenja i dužine života.
Činjenica da je Stevanov deda kao pušač dugo poživeo, ne negira negativni uticaj pušenja cigareta na ljudsko zdravlje. Iako smo veoma slični, nismo identični i poneke štetne supstance ne izazivaju iste reakcije kod svih ljudi.
- Kada je kuvar umalo odsekao palac nožem, Tanja mu je zavila prst listom koprive. Nakon pet ili šest prevoja koprivom rana je u potpunosti zarasla.
Bez ikakve potvrde i provere ne postoji razlog da se ovo prihvati kao istina.
