U DOBRU SE NE PO(D)NESI!
Autor: Milovan Subotić
Leto 2000-te, Beograd. Srbija vida rane od ,,nepravedne i ničim izazvane NATO agresije”, zemlja ima nejveći svetski rast ekonomije u odnosu na prošlu godinu, presecaju se vrpce, obnavljaju fabrike, feniks otresa pepeo i samo što ne uzleti. ,,Da idem ja na izbore pre vremena, da iskoristim ovaj entuzijazam, ovaj zamah, ovo narodno jednistvo”, složi se Slobodan Milošević sa predlogom svojih odanih savetnika, otpijajući gutljaj ledom rashlađenog Čivasa i otpuhujući kubanski dim u letnji dan.
Proleće 2012. Srbija u zaletu, najgore posledice svetske ekonomske krize su iza nas, na Sporazum o pridruživanju EU koji će nam ,,otvoriti nova radna mesta i od Srbije napraviti lidera u regionu” mastilo se još nije ni čestito osušilo. ,,Vreme je da proverimo biračku volju pre roka, alternativu nemam, svi me vole, najlepši sam, jašta, bre, idem na izbore”, složi se Bota sa predlogom najvećeg od savetnika koji zemljom ikad hodaše, Krleta od marketinga.
Januar 2016, hladan, pahuljičasti dan. Srbija živi najbolje dane u svojoj novijoj istoriji, finansije nikad stabilnije, džakovi pohvala iz beloga sveta više nemaju gde ni da se skladište, sanirane poplave biblijskih razmera, spašeni zavejani, solidarni penzioneri i zaposleni u sektoru javnomE, posle godina pljački, izdaja i neiskrenosti, Srbijom vlada veličanstvenost od vlasti kojoj popularnost raste i raste i raste... ,,Odlučio sam, idemo na prevremene izbore” uzviknu Njegova prevashodnost, gospodar neba i zemlje, onaj koji pušta kišu i snegove, posle teških nespavanja prouzrokovanih dvadesetšestočasovnim radnim danom, sa licem mučenika koji će podneti još jednu žrtvu zarad boljitka vaskolikog srBstva. Uostalom, Cesid Marko, Vučko i Željko znaju da je bolje imati 70% podrške od tričavih 50.
I tako, pahulje još iskre, lenjo zimsko popodne uz vino kuvano broji poslednje dnevne sate posve drugačijeg vikenda. Dok pljuckam karanfiliće sa kojima očito u brojnosti čašenoj preterah, setih se jednog centralno-bosanskog vica koji vanvremenski podupire onu narodnu pametos’, kako je dobar savet zlata vredan.
Elem, požalio se Mujo Hasi kako ga Fata maltretira, pa bi rado nekako da je se otarasi, ali ne zna kako. ,,To ti je lako!", uputio ga je Haso, ,,Kreši je sedam dana zaredom, svaki dan tri puta i nema šanse da preživi." Nedelju dana kasnije video Haso druga u kafani, svog slomljenog i raštimovanog. ,,Jesi l’ dobro, šta bi?", upitao ga on. ,,Ja jesam", umirio ga Mujo. ,,A Fata, šta je s njom?", nestrpljivo će Haso. ,,Ništa, eno je kući, sprema mi ručak ", zaigrao Muji osmeh na licu. ,,Povazdan jadna pleše i pjeva, a nema pojma da će sutra umrijet’.
A muzika, može... https://www.youtube.com/watch?v=sLJxEglcjnk