Biopsija srca
Autor: Goran Stojičić
Institut za onkilogiju u Beogradu. Podne. Divan dan za sve sem za one koji imaju bilo kakve veze sa tom zgradom.
– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Vidim, pušite... Da li imate upaljač?
– Izvolite.
– Hvala.
– Nema na čemu.
– Mi smo jedini koji pušimo ispred ove zgrade.
– Da.
– Video sam Vas. Izašli ste ispred mene.
– I ja sam Vas videla, gore, na spratu.
– I ja sam Vas video gore.
– Ne ide Vam se?
– Ni Vama.
– Iz nekog čudnog razloga mi se ne ide. Treba da dođem u petak po rezultate. Naravno, volela bih da je petak već posle ove cigarete.
– I ja treba da dođem za sedam dana, u petak.
– Materica.
– Pluća.
– Pušimo.
– Pušimo.
– Prestaću za nedelju dana. A možda i neću... možda bude nebitno.
– Ja neću. Osećam da je kasno.
– A da li biste prestali ako bih Vas pozvala na kafu?
– Samo ako prestanemo da persiramo jedno drugom. Mada bi takav predlog, po bontonu, trebalo da predloži osoba ženskog pola.
– Predlažem.
– Aleksandar.
– Aleksandra.
– Sedamdeseto sam godište.
– Osamdeset treće.
– Rođen sam petog jula.
– Rođena sam petog jula.
– Rak.
– Rak.
***
Prve uzorke svojih sȓca jedno drugom su dali već posle pola sata pričajući detalje koje do tada nikom nisu. Ti delovi, poklonjeni na dlanu, bili su crni kao noć koja im se približavala, doba dana koji nikada nisu voleli. Do tada. To je bio prvi od šest mrakova koji su proveli zajedno, zadovoljni jer će najzad biti srećni zbog odsustva snova. Uzorci koje su kontrolisali postajali su sve svetliji i svetliji, da bi poslednje noći crvena boja bila onakva kakvu srce zdravog novorođenčeta ima kada izađe iz majčine utrobe.
***
– Trebalo bi da krenemo.
– Gde?
– Petak je.
– Ne idemo nigde.
– Misliš?
– Znam.
***
– Ko će ići po decu?
– Ti, dragi. Ja bih spremila ručak. I... volim to prvo lice množine kad govoriš o svojim sinovima.
– Volim prvo lice množine s tobom, u vezi s bilo čim.
– Volim tvoje lice.
– Volim tvoju kosu koja je počela ponovo da raste posle one šeste noći.
– Volim i ja tvoju koja je počela da raste posle šeste noći.
– Šta spremaš?
– Sarmu. Posle nje smo onda popušili svoje poslednje cigarete. Sećaš se?
– Svega se sećam, svega s tobom, svega pre tebe – ne. Ničeg pre.
***
Rođeni su u znaku Raka, ali, bitan je bio podznak. Njegov je bio Aleksandra, a njen Aleksandar.
Odlomak iz romana „Slučaj Danil Harms”
