Crtice iz života - Šalter
Autor: Olgica Simunić
Nosi stari šinjel, skoro do zemlje, prljavu garderobu, muške patike, mnogo veće. I ošišana je, onako, skroz... nekako. Gladna dođe, ništa ne kaže, uzme hranu i ode.
Ja ne znam odakle dolazi, ne govori nikad ništa. Ne znam ni da li priča. Dolazi zadnja dva meseca. U početku su mušterije odlazile od šaltera, zgrožene. Pa, nisam se ljutila. Krivo mi je, ali, razumem.
Juče je došla, stavila na šalter dvadeset dinara, sve po dinar, i divnim glasom, nespojivim sa onim što vidim, rekla: ,,Molim vas..." kaže, ,,Vi ste jako ljubazni, znate, samo što ja ne volim da razgovaram. Ja samo volim da sviram." Ja u šoku. Trudim se da sve prođe bez da se raspizdim, pitam, izvinite, šta svirate?... Kaže, violinu. Uzima hranu, i potpuno svesno i razumno mi kaže: ,,Neću dolaziti nekoliko dana, znate, biću na terapiji, a onda smo vezani"... I ode.
Nemam šta ja pametno ovde da napišem. Ni da pitam. Molite se za zdrav razum do sudnjega dana. I molite se samo da neko drugi ne odlučuje šta je ludilo, a šta ne.
