Alijenista – Kejleb Kar
Autor: Anica Vučković
Volim detektivske romane. Smatram da Agata Kristi i Artur Konan Dojl (u daljem tekstu AK I AKD) zaslužiju i najprobraniju biblioteku. Međutim, malo mi je teško dati prikaz istih, a ne odati radnju previše. Sa Alijenistom taj „problem“ nisam imala, jer se radi sofisticiranom detektivskom romanu. Za moje pojmove sofisticiranom.
Njujorčanin Kejleb Kar se, pored pisanja , bavi političkim i vojnim temema i urednik je jednog takvog časopisa. Kooscenarista je kultnog filma Isterivač đavola. Odrastao je u neobičnoj porodici. Njegov otac je bio neobična ličnost i pripadnik bit generacije. Družio se Džekom Keruakom, Alenom Ginzbergom i Vilijemom Berouzom. Godine 1944. ubio je čoveka koji je bio opsednut njime, a čak je i Keruak bio pritvoren kao saučesnik.
“Oni koji bi da budu mladi u starosti,
moraju biti stari u mladosti “. Džon Rej, 1670.
Njujork, kraj 19-og veka. Otisci prstiju su tek eksperimentalna i nepriznata metoda. Serijski ubica hara gradom ubijajući na svirep način dečake – prostitutke, specijalne po tome što nose žensku odeću, šminkaju se i migranti su. Policija ne pokazuje naročitu volju za reševanjem ovih zločina, sve do dolaska Teodora Ruzvelta na njeno čelo.
Ne sećam se da sam pročitala ovakav detektivski roman. AK I AKD, tj. njihovi likovi detektiva su nekako, korak ispred nas, jer su, ipak, predstavljeni kao specifične ličnosti. Gospođica Marpl, Herkul Poaro i Šerlok Holms imaju dara za detalje koji promiču običnom ljudskom oku. Nijhov način razmišljanja i povezivanja činjenica specifičniji je od našeg. No, sa istraživačkim timom Alijeniste osećate se skoro ravni. Oni imaju svoja obrazovanja i polje delovanja u skladu sa njim, ali oni osnove svog obrazovanja dele sa čitaocem i tako nas svrstavaju u sebi ravne. Sem, možda, kontraverznog psihijatra Lasla Krajzlera, zvezde vodilje ovog slučaja. Kontraverznog u smislu inovativnog. Radnja romana je smeštena na kraj 19-tog veka, u zoru moderne psihologije, psihijatrije, bihevioralne terapije (oprostićete ako na prvom mestu grešim, jer moje poznavanje psihologije je laičko), uopšte humanijeg odnosa prema mentalno obolelim osobama. Možete misliti šta je za to doba, pa i za ovo, značilo držati ubice u svojoj neposrednoj blizini, dati im drugu šansu i kontakt sa svetom. Kasnije će se ispostaviti da naš alijenista Laslo ima iskustva slična svojim štićenicima... No, da ne otkrivam previše. Dakle, na ovom primeru možemo videti piščevo psihološko nijansiranje likova. Istraživački tim još čine: Teodor Ruzvelt , budući američki predsednik, ovde u doba svog rada u policiji. Pisac nam, takođe, nijansira njegov lik, tako da uočimo njegove kvalitete kao čoveka. Intresantan lik, zaista. Zatim, novinar Džon Mur, inovativni, politički neutralni, mladi i obrazovani policajci braća Ajzakson, i Sara Hauard, ambiciozna sekretarica čije će „žensko viđenje“ lika ubice, biti ključno za izgradnju njegovog psihološkog profila i okolnosti pod kojima je rastao. Pisac nas maestralno vodi kroz ovu istragu. Vodi nas kroz siromešne delove grada, bordele, psihijatrijske ustanove, zatvore tipa Alkatraz. Na kraju, ne možete a da ne osećate izvesnu dozu sažaljenja za ubicu u sceni njegovog hvatanja. Objavljen 1994. godine Alijenista je ubrzo postao bestseler. Strane recenzije hvale jezik kojim je pisan, greške su minimalne. Neki ga nazivaju Dikensonovskim detektivskim romanom. Da je Dikens pisao detektivke romane, izgledalo bi ovako. Snimljena je i serija, pa koga mrzi da čita... Nisam je gledala i neću, samo se nadam da je dobra.
