Kraj
Autor: Milica Đorđević
Jedan sasvim običan dan. Kraj proleća. Još nije pao mrak, ali nema sunca. Pozorište u Beogradu. Nasmejana lica traže svoja sedišta. “Vi ste parter levo, ovo je parter desno”, “Jaoj, izvinite molim vas što vas pomeramo sada”. Crvene zavese. Prazna scena. Žagor u sali. Sedam minuta pre osam. Sedam minuta pre početka mjuzikla. Iščekivanje i nestrpljenje. Peti red, čuje se krik žene. Pravi se metež na kraju reda. Žena vrišti i plače. Četvrti red, trudna žena ustaje i pokušava da prođe. Da li joj je počeo porođaj, pukao vodenjak? Sve glave se izvijaju ka nosećoj. Publika iz četvrtog reda ustaje da trudnoj ženi napravi mesta. “Ona je doktor”, reče neko. “Pomerite se da čovek može da diše”, “Ja imam maramice”, “Donesite vode”. Predstava čeka. Zvuk sirene. Hitna pomoć je stigla. Glumci su sišli u publiku. Flašica vode se kotrlja do gomile. Sve je stalo. Žena tiho jeca. Ljudi u crvenim uniformama oživljavaju muškarca. Čovek u belom mantilu ustaje. Predao se. Tišina. Muk.
Zato više ne idem u pozorište.
