,,Manijak sa Fejsbuka''
Tu devojčicu upoznala sam davno, kada je kao devojčurak sa ocem dolazila u prostorije radija gde sam radila. Doneli su njen demo, pomalo stidljivo zamolili da poslušamo, pa ako nam se neka pesma sviđa... ,,Da puštamo na radiju."- razumeli smo neizrečeno. Imala je petnaestak godina i oči nesigurnog laneta. Svet estrade u Srba (a i šire), odvratan je, licemeran, nizak... Manjak obrazovanja, višak nelogičnog samopouzdanja. Smeškanje u lice, ogovaranje iza leđa. Ono malo od tog sveta što sam uspela da vidim, odlično je iskustvo da rano shvatim kakvom društvu ne želim da budem ni blizu. Pomenuta devojčica i njen otac ostavili su sasvim drugačiji utisak. Fini ljudi. Kao iz komšiluka. Svaki put kad su dolazili, utisak se samo potvrđivao. U vreme kada svaka druga kuća ima po jednu zvezdu Granda, iluzorno je pitati zašto uopšte neko ima potrebu da dete, ma koliko talentovano bilo, liši bezbrižnosti i utera u tor beskrupuloznih, ultrasujetnih ovaca. Čast izuzecima! Elem, napuštajući rad na radiju, brzo sam pozaboravljala skoro pa sve vezano za estradni živalj. Nisam ja iz te priče, nije mi bilo teško da zaboravim. I onda se pre mesec dana dogodi ubistvo, kažu, usred dana, u mom kraju. Ubili su pevačicu! Pogled na sliku u novinama vratio mi je sećanja na devojčicu sa očima laneta. Sa slike se smešila mlada žena, ali oči su ostale iste.
Čitava javnost prati tapkanje u mestu kada je rešavanje ovog slučaja u pitanju, razvijaju se opasne i odvratne teorije, razvlači se po novinama i ponižava jedno dobro, nesrećno čeljade. U mnoštvu sumanutih teorija pojavila se i ona o ,,manijaku s Fejsbuka" koja me je navela na razmišljanje koliko je zapravo moguće zaštititi se od raznih bolesnika koji haraju internetom. Imamo li svi mi koji nešto piskaramo i zbog toga imamo na hiljade pratilaca, realan razlog da se bojimo psihopata, više nego bilo ko bez profila na fejsbuku ko svakog dana u isto vreme čeka autobus na istoj stanici? Da li je zbilja moguća tolika opsesija nepoznatom osobom, da se iz toga izrodi ubistvo iz strasti? Šta uopšte predstavlja termin ,,Fejsbuk manijak"? Utiska sam da je za bilo kakvu akciju potrebna i najmanja interakcija. Koliko su zapravo opasni a koliko samo nesrećni oni koji šalju lascivne fotografije i ,,šta se radi?" poruke, skoro pa lančano? Većina onih koji imaju računar, imaju i profil na Fejsbuku, pa makar nemali pojma šta je i kako se koristi najobičniji word. Jesmo li svi potencijalne žrtve ili dželati? Na kraju, svakim profilom upravlja živ čovek, koji diše, kreće se, radi, ima kakav takav socijalni život. Jesmo li u stanju da prepoznamo psihopatu u sopstvenom okruženju ili su ,,Fejsbuk manijaci" vanzemljaci koji obitavaju i vrebaju isključivo sa društvenih mreža? Totalna nelogičnost. Možda je krajnje vreme da ozbiljno shvatimo problem psihičkog prsnuća čitave nacije, slomljene ratovima, nemaštinom, otuđenjem, besmislenom i potpunom estradizacijom svega što bi moglo da preraste u vrednost. Prvenstveno porodice. Iz sveg srca navijam da se jednom obelodani ime ubice Jece Krsmanović. Kako zbog nje same, tako zbog demistifikacije ideje o ,,Fejsbuk manijaku". Imam laički utisak da manijaci žive među nama, dobijaju poverenje, smeškaju se, često su empatični i skoro uvek izrazito sujetni. Volela bih da saznam jesam li u pravu jer bih tako bila sigurna kakvih treba da se čuvam.
Photo credit: LeonArts.at via Foter.com / CC BY-ND
