Dama sa kučencetom
Autor: Zoran Plećević
Crveno na semaforu, kočim i lagano stajem. U hladovini sam, ispod ogromnog drveta, to je prva misao koja mi pada na pamet. I to je nešto, pomislim dok pogled lenjo luta na levu stranu, na trotoar. Tu, na vrelom suncu jedna dama sa kučencetom strpljivo pozira mladom fotografu. Nehajno je obučena i to mi odmah pada u oči. U pocepanom, skoro odrpanom džinsu, ali bez ikakve sumnje, na prvi pogled se vidi da je dama.
Naterala me je da promenim naočare, da bolje pogledam. Dama u pocepanim farmericama? Zvuči kao teško izvodljivo ma koliko da su u modi. Njoj, međutim to polazi za rukom, naoko sasvim lagano, dok pozira fotografu i mirno stoji. Ali, vidi se, ako se malo bolje pogleda. Vidi se koliko se brižljivo obukla za jednu običnu popodnevnu šetnju sa psom.
Kao i mnogi muškarci, ni ja nemam baš mnogo ukusa, a pogotovo znanja oko mode i odevanja. Za mene postoji samo opšti utisak, cela slika, kadar. Sada mi je u kadru bandera izlepljena šarenim plakatima, sa desne strane travnjak pun papirića. Sa leve je sve čisto, zeleno i ima malo ugodne hladovine.
A u sredini je ona, sa kučencetom. Dominira kadrom koji sam stvorio i izmontirao u svom pogledu. Dominira i pred fotoaparatom u kao sneg beloj majici ili bluzi koja je sva rupičasta i nekoliko brojeva veća. Prebačena je više preko desnog ramena i tek sada primećujem da ispod ima još jednu majicu, takođe kao sneg belu. Tom rukom drži i povodnik za psa koji je miran, pozira i on. Levo rame je ostalo golo, i ruka, iznad lakta. I ta ruka je opušteno spuštena niz telo, za poziranje. Ah, koliko erosa može da pobudi jedno rame? Kao u filmovima Luisa Bunjuela, erotičnije je od bilo kakve golotinje.
Tamne naočare, same po sebi ne moraju da vuku tajanstvenost, ali ovde vuku. Baš vuku i i pojačavaju i naglašavaju erotičnost. Podgrejani pogled sa golog ramena i opuštene ruke luta do pojasa farmerica koji je plitak i još više se podgreva. Tako podgrejan sluti kakav veš može da bude ispod.
O, kako mi muškarci tako lako od tamnih naočara preko golog ramena stignemo do veša koji se i ne vidi, koji samo ja naslućujem. A bora iznad levog oka koju sam jedva spazio, tek ona? U njoj je svega više, i od golog ramena i plitkog pojasa. Čovek ostane raspamećen od takvih kadrova.
Ako okači ovu fotku na fejsbuk neće moći da se otrese napaljenih i bezobraznih muškaraca.
Fotografisanje je završeno, poziranje je prestalo, pomerili su se i ona i kučence. Čarolija ne prestaje, ali na semaforu se upalilo zeleno svetlo i iza mene trube. Krećem, san se razvejava dok u retrovizoru vidim sve manju sličicu koja je sve dalja i dalja.
