Ne znam ko si ti, ali znam ko sam ja
Autor: Ceca Stanković Avakumović
Mislili ste da ćete me lako prevariti, pa ,,neće da može''. ,,Ovaca ima za šišanje koliko hoćete, ali ja nisam ta ovca. Da se ispravim, nisam vaša ovca“ - reče im. „Ali, gospodine, molim vas, pa ne možete tako javno iznositi svoje mišljenje, ne može se to“ - dobaci mu jedan riđi kravataš, koji mu je posebno išao na nerve, zbog svog nadobudnog stava. „Vidite, vi biste da skupite što veće stado ovaca, pa da ih šišate, kako vama odgovara, manite se ljudi ćorava posla, ima nas još koji razmišljamo svojom glavom.“ Okrete se da izadje sa tog skupa, sada već bivših prijatelja, koji su mu okrenuli leđa, onog trenutka kada više nije želeo da budeo deo mase.
,,Molim vas, kolega, da se priberete, ovo nije stočarski skup i ta vaša poređenja zaista ne priliče čoveku vaših godina. Jednostavno ili ste sa nama ili protiv nas, bez pogovora“ – izjavi predsedavajući i prekrsti ruke na grudima.
Trgnuo se kao ošinut, okrenuo se i prišao bliže stolu „Ma nije valjda, ni vama ne priliči zvono ovna predvodnika, pa ste ga vi sa ponosom obesili sebi oko vrata, jer je tako lakše, nemati mišljenje. Isprani su vam mozgovi, prodali ste se i ja sa takvim ljudima neću da imam posla.“ Čekao je, iako je želeo da što pre ode, nije ih se bojao.
„Ma šta vi sebi umišljate? Potpuno ste nebitni i ne smatram zanimljivim vaša seljačka poređenja, ja sam akademik čije se mišljenje uvažava, niko meni ne može da ispere mozak“ – uzvrati predsedavajući, dok mu se lice izobličavalo i stezalo u besu.
,,Ne može, jer ga više i nemaš, samo bezobličnu masu. Nema više ničega u tebi, ne znam ja ko si ti. Ali znam ko sam ja“ – sasvim smireno, u par koraka dođe do vrata i ne okrećući se, izađe u hodnik. Čuo se izveštačeni smeh sada već bivših ljudi.
