magie noire
Autor: Nebojša Čehranov
sve moje fotografije vrište za iskrenošću. naročito one, koje nikada nisam kliknuo. one, koje mi ti nisi dala da snimim. eto vidiš, da ih sada imam, ne bi mi ovoliko bilo hladno. ako ništa drugo, gledao bi' u njih, svakako plakao i bilo bi mi toplije. sećaš li se kad me je one noći bolelo grlo? ja posegnuo za oblogom od komovice a ti skočila kao oparena. ne, nikako rakiju! i onda si prokuvala svoj parfem magie noire. do poslednje kapi. govorila si mi da na moj vrat može samo obloga od magije. i ti. a onda si mi do jutra izljubila svu tu samoću i izjurila bol. sećaš li se kako smo bogato putovali, tada u mašti, na sva ona mesta, gde su rasli sastojci tvog omiljenog parfema? kako smo proslavljali svaki naš pogled u nas, isprepleteni svim dragim mislima, nogama, očima? i ono podizanje obrvama od divote, kao da srčemo poslednji gutljaj izobilja. uh, gde mi je bila pamet? spasavajući druge, udavio sam nas. čemu sada bezmorska mora, bez tvojih ramena? šta će mi danas svo to prezlatno zlato? kada tebe nemam.
