Indonezija za početnike (Džakarta 1- Deo šesti)

Indonezija za početnike (Džakarta 1 - Deo šesti)

Autor: Aleksandra Mijović - Anja

Prvo što čujem kad se kome pohvalim da živim u Džakarti je konstatacija:,,Blago tebi!’’ Da li sam blažena što sam utekla iz Srbije (brale!) il’ što glavni grad Indonezije deluje kao kakva rajska destinacija, ne znam. Al’ znam da se redovno zagrcnem. Čuj, blago meni! Ko izabere da živi u Džakarti ili je ljubitelj neogranizovanosti i opšte pometnje ili (kao ja) nije imao pojma gde je došao.

Džakarta je gradurina od 38 miliona stanovnika. Statistike kažu da u užem delu živi oko 10, a u prigradskim naseljima oko 28 miliona. Naš kraj Lippo Karawaci (Donji Lipovac od milošte) je deo Tangeranga koji broji oko 5 miliona ljudi. Tangerang je najbogatiji deo, naseljen pretežno Kinezima. Interesantno je da je jeftinije iznajmiti kuću, nego stan. Stanovi se uglavnom grade u minimalističkom ruhu tj ako poželiš da ubrzaš korak zakucaćeš se u zid. Poželjno je da se u svom domu krećeš polako prateći silne, pregradne zidove. U stanovima ne smeju da se drže kerići, te mi uzesmo kuću. Kad se bira kuća, specijalna pažnja se mora obratiti na nekoliko stvari:

1. U blizini ne sme biti nikakva voda. Gde je voda tu su i komarci koji prenose malariju i dengu (dengue fever). Bez obzira što i nismo blizu kakve rečice, opet pred svaki izlazak napolje nacapavamo se anti-komarcosom, jer nikad se ne zna da li je kakva ,,komarica’’ zalutala.

2. Kuća mora biti dobro zaštićena, sa sve rešetkama i mrežama po prozorima. Ne bojimo se ljudskih intrudera, nego životinjskih. Kad se luftira kuća, postaviti za stražu svakog člana familije na drugom prozoru. Ako ima više prozora nego članova domaćinstva, ne otvarati prozore u istom intervalu. Zašto? U Džakarti ima više pacova od ljudi. To su vam dobro organizovani kapitalci koji mudro deluju u grupama. Pacov-kapitalac-špijun ima posao da nadgleda ulicu u potrazi za mogućom pukotinom u odbrani. Vi lepo otvorite prozor u jednoj sobi i odete u drugu. Pacov-špijun momentalno obaveštava 5 komada pacova-istraživača i istih 5 vam se istog sekunda obre u kući. Ako ste totalno naivni, pa ste sišli u prizemlje da štogod nakratko obavite, 5 pacova-istraživača će i svim ostalim pacovima bez titula objaviti zeleno svetlo i očas posla ćete imati pacovsku žurku u rođenoj kući. Onda ćete usplahireno pozvati obezbeđenje, koje će uz pomoć toljaga od bambusa juriti i treskati po gornjem delu kuće par sati. Posle njihove akcije ćete zateći rusvaj ili nećete prepoznati ,,očišćene’’ prostorije, a i spremite gas-maske da skupljate palačinke od pacova.

3. Ako vam kuća ima dvorište, što je retkost, morate preduzeti još neke bezbednosne mere. Zasaditi aloe veru kud god, a najbitnije pod prozorima. Škorpije je preziru i neće vas uznemiravati. Duž ograde poslagati fabričku so, jer će vas tada zmije zaobilaziti. Svuda su upozorenja da ne ubijate zmije, jer su im pacovi osnovna hrana. U našem Lipovcu živi sijaset vrsta otrovnica, a najčešće su kraljevska kobra i green viper. Zeleni vajper je nešto slično preraslom poskoku i preferira da obilazi vaša kupatila. Interesantno je da sam jednom dobila brošuru sa uputstvima kako da izadjem na kraj sa zmijama. Kaže tu: ako se sretnete sa otrovnicom, ne paničite. Bez naglih pokreta i visokih tonova. To se valjda podrazumeva pod vrištanje. Dakle, ako baš morate da vrištite, činite to dubokim glasom. Ako ste u prirodi, uperite baterijsku lampu što dalje od sebe, jer će zmija krenuti ka svetlosti, a vi imate vremena da se udaljite. Te od tada u torbicu sa ličnim stvarima, osim Bajgona, uvek da imate i baterijsku lampu. E, a ako vam je zmija ugmizala u kuću, u tom slučaju uzmite metlu ili džoger. Poželjno bi bilo da ta alatka ima što dužu dršku. Te metlom polako i nežno gurkajte zmiju ka izlazu. Ih! Čekaj, kobro, sestro, stani malo, da odem po produženi džoger, pa ću onda da te uputim kud da ideš.

4. Ipak, najvažnije od svega, je da obratite punu pažnju na džamije. Ne možete pobeći, ima ih na svakih 100 metara, ali bitno je na koju je stranu uperen zvučnik. Jer, ako je ned’o bog dragi dom na putanji zvučnog talasa, ah! Bolje bi vam bilo da je na stazi slonova, da znate. Slonovi protutnje i pregaze vas očas posla. Ali, onaj što se popeo na ,,raketlu’’ i sad zavija iz petnih žila (jer ne ume da siđe), će vas držati u stanju besomučne agonije i to više puta dnevno. Na stranu preko dana, to se još da izdržati. Ali kad zarlauče u 4 izjutra, a vi se zalepite za plafon. I tako svako jutro u isto vreme. Posle vas ljudi pitaju što izgledate kao zombi.

(...nastaviće se...)