Snežana Novaković

Tri su mi države, ni jednoj ne pripadam sasvim. Tri su mi kuće, ni jedna dovoljno moja. Tri jezika, od svakog tek toliko da zakrpim priču.

 I kao dete sam pisala, tu i tamo me nagrađivali po onoj zemlji koja više ne postoji. Završila sam Masinski uverivši tako i sebe i druge da umem još nešto. Sad, umesto dnevnika, ili umesto domaćeg, pišem neki blog.

Kad bih bila biljka, bila bih lavanda - postojana i kad joj odseku korenje, pomalo divlja, jednostavna, otporna i na kamen i na sunce. U međuvremenu sam mama, žena, tašta i još svašta, samo mi fali vreme da ostvarim sve projekte. Oči i jezik su mi glavni alat, rukama se služim. Igrala bih svuda i uvek, a živela bih u biblioteci.