Autor: Predrag Stojadinović
Nalazimo se na bojnom polju, cirka 500 godina p.n.e., u blizini Termopilskog prolaza. Kiša strela pada oko nas. Sunce je zaklonjeno oblacima. Vetra nema. Piški mi se.
- Ovo su najsmešnije strele u istoriji čovečanstva! Slobodno pustite vaše žene da dođu na piknik...
Od tih strela, svaki peti vojnik biva ozbiljno doživotno povređen, a svaki 30-ti pogine. Nemamo kud.
Napokon, stiže pojačanje i donosi neophodne štitove.
Nas nekoliko nestrpljivo grabimo štitove dok ostali stoje i sumnjičavo gledaju.
- Moj prijatelj je takav štit dao svom detetu i onda je ono postalo autistično!
- Preteški su, nije to zdravo! Kakve ću posledice imati od korišćenja?
- Mmm… mnogo brzo ste napravili te štitove, nisu oni dovoljno provereni.
- Ne, ne… ja ću sačekati malo, da vidim kako prolaze oni koji ih koriste, neću beta verziju.
- Jasno se vidi da su kaiševi labavi, izvrnuću zglob.
- Ja sam čuo da mora da se potpiše da neću da tužim proizvođača i da moram da zamrznem svoju spermu pre nego što uzmem da koristim štit.
A, da, zaboravio sam: ako dovoljno nas ne uzme štit nećemo moći da napadnemo neprijatelja koji već uveliko razvija nove, mnogo jače i opasnije strele. Strele koje će probiti ove naše štitove kao da ih i nema.
Srećno nam svima bilo.
