Nije mi ništa

„Hrabrost je kad pustiš vrapca iz ruke a na dlan staviš mrvice za
goluba na grani.”
Nije mi ništa.
Upalo mi je nešto u oko. Loša maskara, vidiš šta sve danas prodaju...
Ne, ne menjam temu. Nije mi ništa, stvarno. Pročitala sam tekst o bolesnom
detetu, pa sam se malo...Videla sam psa koga su udarila kola,
cvileo je dok umire...pa sam se malo...Ali, nije mi ništa, kad ti kažem!
Čekala sam dugo na red u pošti, naletela na neljubaznu šaltersku radnicu,
pa sam se malo...Čekala sam dugo na autobuskoj stanici, žuljale
su me sandale, a znaš kako to ume da bude frustrirajuće...Čekala sam
dugo da provri voda za kafu, nisam uključila ringlu, pa sam se malo...
Ne lažem.
Nije mi ništa.
Svi su mi zdravo, dobro, a to je najvažnije. Ne plačem, šta ti je?
To je od vremena ili od promaje. Možda i od prašine, znaš da ljudi s
godinama postaju alergični...Ne, ne menjam temu opet.

Nije mi ništa, vidi, imam novu tašnu i nov tepih. Promenila sam zavese,
nakupovala deci garderobu, snabdela muža čistim, ispeglanim
košuljama... I cveće mi se oporavilo, ono bez imena, što cveta krupno
i crveno… Smejem se, zar ne vidiš? Nije mi ništa.
Kako to misliš: utanjio mi se glas? Zaista su mi ruke stalno u kosi?
Nisam primetila. Šta mi je opet s očima? Nisu to suze, nego me ti
nerviraš ispitivanjem.
Nije mi ništa! Oteraću te u tri lepe! I kakva si, uopšte, ti prijateljica?!
Lepo ti kažem: nije mi ništa...
....i molim te, ne pitaj me više. Ako još jednom čujem:
„Šta ti je?“, isplakaću suze, krv i žuč. Polomiću tanjir.
Možda ću pobeći.
Možda ću...sve što mogu žene kad im nije ništa.
A to „sve“ opasno je po svet.
Hoćeš još jednu kafu? Imam i bajadere.
Čekaj, samo da se umijem. Hajde malo da ćutimo.
Nije mi ništa.

0dlomak iz zbirke priča "Živeli, prijatelji!"

(knjiga se može naručiti ovde)

Autor: Jelena Milenković