Dugo putinovanje
Autor: Aleksandra Mijović – Anja
Prvi sat
-Moslave, es namirio živinu?
-Jesam, ženo.
-A jes zaključo kapiju?
-Gospođo, prezime?
-Kuj bre?
-Vaše prezime, ovo vam je suprug, jelda?
-Moslave, šta priča ovaj?
-Miroslav Đukić, žena Spasenija Đukić...
-Bog s tobom, Moslave, nisi me zvao po imenu otkad si upo u onaj jarak što ga Rajko raskopo...
-Muči, more, ženo, da se prijavimo.
-A-ha, evo vas na spisku, Đukići iz Knića, je li?
-Iz Donjeg Drljevca kod Knića, da. A ka ćete pare da nam date?
-Kad stignemo u Beograd!
-Jao kuku mene, Moslave, idemo u Beograd a ja ne stiže kod Mimi da me ofarba!
-Gospođo, sedite, krenuli smo, ne želite da se skrljate i ne vidite Petina.
-Ju, zafaljivam ti, dečko, nisam išla na autobus još od onda kad mi je mali Slobo pao na glavu!
-To vam je sin? Nemam ga na spisku.
-Jes, prvorođeni. On ti je u Austrije. Dala sam mu ime po našem precedniku, al ššš, da Moslav ne čuje, hihi. Precednik mi je simpatija.
-Po predsedniku?! Pa, nije on više predsednik!
-Znaam, dečko, al za mene je on jedan i jedini. Mada i ovaj sad je baš ono kako kaže Mimi... Znate, moja Mimi, ona je živela u beli svet al se vratila da pomogne Srbiju, sad je tu u selo, sve nas frizira dizgledamo ovako svecki al ja nisam juče stigla...
-Gospođo, red je da onda unuku date ime Aleksandar!
-Hrkk, krrr, krkkk...
-Moslave, ne hrči tako ko neki seljak! Pa htela ja, dečko, al mi snajka pogana, rađa samo popišulje. Al je Ruška osvinjila 13 prasića, a ima samo 12 sisa pa sam ja to trinaesto uzela da dojim sa flašu od pive. Nee, nemo me gledaš ko tele Toma, ne sa pivom, nego tu sipam mleko...
-A kad smo kod mleka, vama sleduje i 3 litra mleka!
-Davaj onda!
-Kad dođemo u Beograd.
-E, čekaj, dečko da ti završim! E sad viš to 13. prase onako cevči ono mleko, sve ustima vuuuš, vuuuš i tako gledam ga ja, pa ga krstih Alek. Ko ono što je bilo na televiziji mali Alek...
-Gospođo, šta pričate to, prase zovete po predsedniku?!
-A pa nije on više prase, sad je vepar i to ogroman. Delija. Gajila ja to, hranila, punjene pomije mu davala, da vi’š kolki je, eeeeee! Glavni je u selu! Kad on ide svi stanu i gledaju u zemlju, more!
Drugi sat
-Izvol’te u red, svako po jedan sendvič! Ne gurajte se, svi ćete dobiti.
-Moslave, Moooslaveee! Dođi da jedeš ovo što krkaju ovi gracki. Moooslave! De mi se izgubi muž?!
-Je l’ to ovaj tvoj? Ene ga, pandur mu piše kaznu.
-Kaku kaznu?! Molsave... Dobar dan, druže Zakone, što mi dirate muža?
-Ne diram ga ja, gospođo, nego je vršio nuždu na javnom mestu i tako napravio prekršaj.
-Jesmo li stali na pumpu da se obavi nužda, ene pitajte onog sa rozle kravatlom, on nam je reko!
-Šta vam je rekao, gospođo?
-Dizađemo da izvršimo nuždu. Ovo je mesto za vršenje nužde.
-Ovo je pumpa, gospođo, a svaka pumpa ima wc gde se može izvršiti nužda, a ne na sred trotoara.
-Šta će, čoveka stislo!
-E pa ići će kod sudije za prekršaje, pa neka njemu objasni... krrr... Izvol’te, kaznu, javite se u Sud u roku od 3 dana. Prijatan dan.
-Pa bre, Moslave, šo nisi pito gde ovi gracki obavljaju nuždu? Vidi, šta piše ovde? Eve ti sendvič, drpila sam nam po dva, hihi.
-Gospodine Đukiću, neee! Stanite, prvo se skine ovaj celofan, vidite ovo plastično pa onda... Budibogsnama!
-Ti misliš da mi ne znamo?! Mog čoeka stisla glad, šta će, nema vremena da skida tu ciradu s leba!
Treći sat
-Uh, uh... Caco, nešto mi rove po stomaku... uh, uh
-Moslave, dobio si kaznu zbog nužde u grad, ja sam mislila da si sve istovario.
-Nisam to tovario... uh, uh...
-Jes siguran da si skino ciradu sa sva četiri sendviča?
-Uh, uh, jesam...
Prdoingggg!
-Aaa! Gospodo, ne ispuštajte gasove u autobusu! Pa, zaista, zar treba svi da se podavimo?! Miško, otvaraj prozore... Aaa, pa drži volan jednom rukom, jesi poludeo!
Četvrti sat
-Stigli smo. Sad svi po dva, uhvatite se za ruke i izađite iz autobusa pa stanite da vas sve prozovem i dam vam sledovanje... Gospođo Đukić, šta je s vama?
-Moslav će mi majka! Drlja mu stomak... (bruašljus)... A bre Molsave, ne bljuj mi po nove cipele!
-Gospodine Đukiću, šta vam je?
Bljakitrućbljuup!
-Jao, Đukiću, pa gde po meni! Jao! Ti, dođi ovamo! I ti, brkati, ovamo! Uzmite ovog Đukića i vodite ga u bolnicu!
Peti sat
-Gospođo, šta je vaš suprug pojeo?
Bljakitrućbljuup!
-Moslave, ne bljuj dok razgovaram sa doktorkom! Ja uzela nama po dva sendviča od ovog precednikovog čoeka al Moslava stisla glad pa ih pojo sve.
-Aha, to li je. Vaš muž je već 253. slučaj danas. Sad ćemo da mu isperemo stomak. Potrajaće, ali nije u smrtnoj opasnosti...
TRAS!!!
-Kuku, Moslave, jesi dobro? Kakve su vam ove gracke bolnice, plafon nam pada na glavu!
-Sestro, dajte iglu i konac da ušijemo čoveku glavu!
-Jaooo, Moslave usro si novu košulju! Što baš tebi plafon na glavu od svih ovde! Jaoo, maleru jedan!
-Gospođo, pomerite se da vam tretiramo supruga.
Bljakitrućbljuup!
-Moslave, ne bljuj dok ti šiju glavu, bre!
-Gospođo, aj izađite malo, prošetajte po kraju, ne možemo od vas da radimo!
Šesti sat
-I tako, moj baksuz od muža našo da se razboljeva baš sad. Ni Putića ne videsmo, ni ovaj grad, niti išta.
-Moj čovek isto. A lepo sam mu kazala da pojede pilence što sam ispekla i ponela, ne vredi. Oće sendvič koji mu sleduje, pa bog!
-Jesu i tebi rekli da šetaš i ne smetaš?
-Aha.
-Pi, bre, kakve su im ove gracke bolnice! I moj svinjac je uređeniji, jes vidla? E, koja je ovo biljka? Viš šo je fina.
-Ne znam, neka gracka.
-Sa će uzmem pelcer, dimam ja malo grackog zeleniša kod mene u selo. Ih, kad mi Mimi vidi baštu...
Zli jezici kažu da je upravo ovako ambrozija stigla u srpska sela i izvršila pomor disajnih puteva srpske nejači i jači. Ali mi znamo da nam to sveCke sile rade o glavi, šalju nam otrove aviJonima, ubijaju nam vukove, totemske srBske zveri i mute nam po mozgu HAARP-ovima koje zabodu gde stignu. No mi se moramo boriti protiv, internet je samo nas čekao d’uklavirimo da nas ceo svet mrzi jer smo ’vako lepi ki upisani. Širite ovo, što više ljudi spozna ovu zabranjenu tajnu, to smo bliže pobedi! Ura!
P.S: Miroslav Đukić je preživeo al’ je rek’o da ne ide više u Beograd ni mrtav. Ne znamo što.
