(NE)ISTINITA PESMA
Autor: Aleksandar Bećić
Mrtav sam.
Mora da sam mrtav.
Nema drugog objašnjenja.
Mrtav sam odavno.
Samo mi je dugo trebalo da to priznam.
Sebi.
Vi to odavno znate.
Zato mi se ne javljate na ulici
Kada svakog jutra prođem pored vas
I pozdravim onako kako su me nekad
Davno
Dok sam bio živ
Učili oni koji su umrli pre mene.
Mrtav sam.
Mora da sam mrtav.
Nema drugog objašnjenja.
Zato se valjda iz dana u dan
Dvopek koji pojedem za doručak
Iznova pojavljuje u kutiji za hleb.
Mrtav sam.
Mora da sam mrtav.
Nema drugog objašnjenja.
Shvatio sam to po
Poštanskom sandučetu
U kom je sve više računa
Iako ih svako veče
Po povratku iz celodnevnog
Ćutanja i lutanja
Ili je bolje reći lutanja i ćutanja
Uzimam i odnosim u stan
U kom se po ko zna koji put
Emituje ko zna koja epizoda
Neke glupe serije
Koju je ona gledala
Sve do jednog četvrtka
Kada me je napustila
Zauvek
Po pedeset-i-treći put
Mrtav sam.
Mora da sam mrtav.
Nema drugog objašnjenja.
Samo je pitanje
Kada će komšije sa mog sprata
Shvatiti da me odavno nisu videli
Pod uslovom
Da uopšte imam komšije
Pod uslovom
Da oni nisu
Umrli pre mene.
