DOČEK, ČEK
Autor: Jelena Milenković
Ko čeka, taj ne dočeka nego ide na Doček!
Jeste zvuči nebulozno, al' nebulozno i jeste. Idemo da dočekamo Novu godinu, kao da bez nas neće stići!
Vezano za temu, delimo se uglavnom na tri vrste čekača:
1. Čekači koji idu da čekaju po kafanama, klubovima i ostalim natkrivenim omasovljenim objektima.
2. Čekači koji čekaju kod kuće
3. Čekači koji čekaju po Trgovima, smrzavajući se uz koncerte raznih nam zvezda, koje pristojno i ne čujete od petardi i ne vidite od bundi kojima se obmotaju.
Prvi počnu sa pripremama odmah posle 20. decembra. Prvo, s kim će da dele sto! Bilo bi poželjno da najuži izbor padne na osobe koje su ih već videle pijane, zajedno sa osobama koje nemilice dele komplimente. Mora se pohvaliti redom: frizura, šminka, 'aljina, dekolte, struk, noge, čarape, cipele! Na repertoaru poželjno je pripremiti ubedljiv tonalitet za „Božanstvena si!“, „Jaao, prelepaaa!“, „Za tebe je vreme stalo!“, „Nikad nisam videla takvu haljinu, fenomenalno ti stoji!“, i slično. Za muškarce pripremiti poneki kompliment u odnosu na stvarna ili preuveličana dostignuća u toku protekle godine. Na primer: ,,Baš si smršao, linija k'o u mladića!“, „ Ali auto ti je odličan!“, „ Uvek kažem ovom mom da se ugleda na tebe..!“, i tako dalje. Znači, diži sujetu! A onda, posle ožderavanja i obaveznih primedbi na kafansku 'ranu (bar nešto mora da bude nedovoljno ispečeno), pređe se na đusku uz omiljene pesme Tropiko, Amadeus i ostalih bendova. Glavno ludovanje i padanje u nesves', te ripanje na astal očekuje se uz planetarni hit Milice Todorović, „Ti, moje zlato“, jer svi znaju celu pesmu. „Ti, moje zlato“, pa sedamdeset tri puta. Kad se doobro preznoje, žene treba da zauzmu niski start za trk do toaleta za trpanje novog sloja pudera i maskare, a muškarci za pražnjenje bešika od smeša piva, vinjaka, rakiještina i vina, jer od svega se treba probati, valja se. Posle cmakanja u ponoć i nove ture đuskaže, svira se fajront-kolo koje jedva izdrže mučena stopala, otekla u nabudženim cipelama na štikle koje se inače slabo nose. „Kako je bilo?“ „Supeeeer!“
Na Trgovima, opuštenzi varijanta, uz dodatak sumanutih kapa ili ukrasnih traka oko glave, obavezna pirotehnika i umuvavanje u gužvu, ne bi li se sreo „neko poznat“. Ako se ima malo dete, između 4 i 6 godina, neizostavno ga povesti i postaviti na ramena ponosnoga oca, jer dete mora da vidi Vladu Georgijeva ili Cecu. Ako nekim čudom uspe da se slika sa njima, wow!! Uspeh godine! Odmah izbacivanje na fejs, jer, jeboteee! Poznata ličnos' mi se smeška pored naslednika! Na Trgovima inače svi đuskaju, ko god da nastupa, manje-više zbog muzike, više (bez manje) od hladnoće. Često i zbog izbegavanja petardi. Poloče se neko ćepi, poželjno žestina, izvrišti se u ponoć, odgleda vatromet sa facom srećnog kučeta i ide se kući. Stigne se taman za film na RTS-u. Stopala u lavor s vrelom vodom, i umotavanje u ćebe. „Kako je bilo?“ „Suuuper!“
Čekači kod svojih kuća čekaju opušteno. Opušteno se izuju za opuštenu večeru kao vojsku da treba nahraniti, opušteno četiri vrste kolača i jedna mega torta, opušteno alkohol i šampanjac. Opušteno se srede, skockaju, upicane, našminkaju i odvrnu „Grand“. Nakon opuštenog ožderavanja, opušteno se šaltaju kanali. Obavezan komentar: ,,Jebote, nema ništa na televiziji!“ Onda domaćin kuće opušteno zahrče u fotelji, domaćica opušteno ostavi sređivanje praznično-oglodanih đakonija za sutra a preukrašen dom počne lagano da otpušta balone, lampione i ostala čuda koja svetle po kući i vise sa zidova i zavesa. „Kako je bilo?“ „Suuuper!“
Zato ću ja da se umotam u omiljeno ćebe i da utonem u bjuti slip pre nego što se matorci razmašu petardama sa terasa i prozora, pa kad se onako naspavana probudim ranim jutrom, napravim klincima neki “a la mama” doručak, i dočekam njihovo: ,,Mama, ovo je suuuper!”
