Crtice iz života - Ljubav je...
Autor: Olgica Simunić
Sad ću da vam objasnim sta je ljubav!
Ljubav se ne kaže, ona se uradi. Danas ispred Urgentnog, sve same muke, i ja među njima. Počeli odmori, doktora malo, sestre nadrkane, kažu, šta, zub? Ma ajte molim vas, ovde imamo tako ozbiljne slučajeve... dobro... čekajte, pa kad bude. Torba u kolima, kola kod mladunca, čeka da ga pozovem - ispred Urgentnog ne smeš da se zadržavaš. Opa, u torbi i mobilni. I cigareee, kuku meni. Izađem, sednem na zidić, ignorišem klupu, ne mogu ni sa kim da razgovaram. Otečena, neispavana, iz pogleda izleće motorna testera, a nemam cigare. Staje neko pored i pita me: Šta ćeš ovde? Jel' te bio muž, ahahaa?Pogledam, a ono moj Musavi. Biserni zubici na tom crnpurastom licu, i ja počnem da se smejem. Kažem, boli me opasno zub, ne zajebavaj se, može da te nema u sekundi. ,,Je li, jel imaš jednu cigaru?"- Muso, nemam, sad razmišljam šta ću, moram po ovoj vrućini do kola. Prilazi portir, zakon i izvršna vlast, to diglo obrve, to ošišano na opasno, to hod k'o Konan varvarin. Staje pored nas, i kaže: ,,Mali, opet ti ovde? Šta sam ti ja rek'o, a?" Kažem, prijatelju, ne počinji, neće da se svidi ni tebi ni meni, mali je sa mnom. Musa nestade. Portira zovu, mora da ide, nema vremena da se pokoljemo. Stiže Musa, kaže: ,, Jel' možeš da pušiš pal mal?" Gledam ga, on mi daje cigare, kaže: ,,Dođi da ljubim da prođe, i stavi rukice u džepove od iscepanog šorca. Kažem, čekaj, bre, kuda ćeš, odakle ti cigare? On se nasmeja, kaže: ,,Ukrao sam od portira, sa stola, hahaha!. I ode. E, bre, Musavi, objasni ti meni svašta danas... Ljubav je kad za nekog ukradeš cigare, i ljubiš da prođe...
