UVODNA REČ za Otpadnike
Autor: Jelena Milenković
Kada bih roman „Otpadnici, slučaj prvi“ trebalo da opišem u tri reči, rekla bih: „Srž našeg vremena“.
Perfektno opisano lice naličja, ma koliko to neuobičajeno zvučalo.
Sećam se da sam ga prvi put pročitala brzo, gutajući priču koja traži da bude progutana. Sledila sam onu čuvenu čitalačku misao: „Samo još jednu stranu, pa ću da nastavim sutra!“
Malo sutra! Jedna po jedna, i tako do kraja. Onda nastane pauza od nekoliko minuta kada lebdiš između sveta u romanu i stvarnog sveta i čuješ sebe kako izgovaraš: ,,Vau!“ Otprilike kao vožnja na ringišpilu, sve vreme čitanja drži te visok nivo adrenalina, a kad završiš, shvatiš da te priča još nije pustila. Na početku, autor nas upoznaje sa likovima kroz sekvence životnih situacija. Deluju nam stvarno, kao da smo ih već negde sreli, bliski su nam. Ono što ne znamo o njima, čeka nas u razvoju fabule, kroz situacije koje im se dešavaju, sudbinama koje se prepliću, obrtima koje ne očekujemo.
Drugi put sam čitala, potpuno fascinirana životnim pričama junaka, teškim dilemama i još težim ali neophodnim odlukama. Autoru s lakoćom polazi za rukom ono što je piscu najteže: da potpuno približi karaktere svojih likova upotrebljavajući način deskripcije blizak svakome od nas, koristeći se blagim, jedinstvenim humorom kojim oslikava važan deo srpskog mentaliteta, da udara brigu na veselje.
Radnja romana dešava se sada, baš u trenutku kada čitate. Čini vam se da ćete sresti na ulici Andreja, Uroša, Veru, Peđu, Ljilju, Katarinu, čak i Prangiju. Neki od njih pokucaće vam na vrata, pokazati legitimacije...
Ali neću da otkrivam šta vas sve čeka na stranicama ove knjige, ne bi bilo fer da vas lišim ličnog doživljaja.
Čitaćete roman, gledaćete film. Svaki pasus, slika punog kolorita. Mentalno surfovanje kroz akciju istog intenziteta, od prve do poslednje stranice.
„Otpadnici, slučaj prvi“ je roman o nama, našim komšijama, prijateljima, poznanicima, članovima porodica čija naličja ne poznajemo a i nemamo vremena ili volje da razmišljamo šta ih je učinilo takvima kakvi su. Kroz priču koja sledi, naći ćemo se licem u lice sa istinama koje samo naslućujemo.
Autentičan stil, virtuozno spleteni likovi koji zajedno čine tim, sa svim usponima i padovima, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu. Izuzetan pečat ovom romanu daje odsustvo subjektivnog doživljaja samog autora. On nije ni na čijoj strani, on je vodič koji pali svetlo idući korak ispred nas, i dozvoljava nam da kroz neprekidnu akciju doživimo i psihološki prikaz ljudi koji nas okružuju.
Život ne vredi ništa ako iza njega ne stoji princip vredan borbe.
Šta nas muči danas? Odakle dopiru nove frustracije i jesmo li ih svesni? Koliko smo žrtve sajber sveta i vidimo li lice sopstvenog naličja?
Odgovori su tu, između ovih korica.
Ma koliko bili međusobno različiti, oštećeni ili celi, pošteni ili „snalažljivi“, jedni bez drugih ne možemo. Zajednički cilj pobeđuje pojedinačne razlike. Pripada nam svet kakav su nam drugi ostavili, na nama je da ga poboljšamo pobeđujući.
Na kraju, život je jedina istinska vrednost koju imamo. Nazdravimo viskijem. Ili koka-kolom.
I zacenimo se od smeha, jer smo uspeli da pobedimo još jedan dan.
