Sneško = debilko
Autor: Aleksandra Mijović – Anja
Iako sam bila razočarana izborom Majkla Fasbendera za ulogu Harija Hule, znajući o kakvom glumčini se radi, jedva sam dočekala da gledam film. Dugo mi je bio pohranjen u kompjuteru, čekala sam pogodan trenutak da se prepustim.
Pisca Ju Nesbea obožavam, a i svih 11 knjiga o detektivu Hariju Huli. Uopšte sam se začudila što su izabrali da ekranizuju Sneška, jer mi je najbolja treća knjiga „Crvendać“. Ali oki, sve knjige su sjajne.
Počinje film, špica se provlači kroz osloanski Frogner park, već mi je širok kez na licu. Setih se posete glavnom gradu Norveške pre par godina. Iako u Oslu možete uzeti Hari Hula turističku turu, ja sam izabrala da proučim grad na svoj način a misleći na maestralne Nesbeove opise. Po knjizi Hari uhvati ubicu na Holmenkolenu, delu Osla gde žive bogataši i gde su ski-staze i čuvena skakaonica. Posebno sam se radovala što ću Oslo videti opet, ali od grada u filmu ni traga ni glasa. Pada sneg, hladno je, Hari se opija, pa opet sneg, pa opet hladno. To je sve što od Osla dobijate. I još stičete dojam da Norvežani imaju čudne domove s prozorima koji dele sobe. Deca se podignu na prste i gledaju roditelje u krevetu. Hm.
Prva katastrofalna greška je razgovor Harija sa svojim šefom Gunarom. Iako u knjigama njih dvojica imaju drugarski odnos, u filmu načelnik odeljenja gleda svog najučinkovitijeg policajca sa visine i podsmeva mu se. Ali nije to ono što ubode oči. Naime Gunar grdi Harija što se ponovo opija, a Hari kaže da mu treba novi slučaj da bi ostavio alkohol. Pa, majka mu stara! Pa da li je realno da pravedni policajac izjavi tako nešto, da priziva ubistva da bi bio čist! Posle 11 knjiga jasno nam je da Harija podaleko od vatrene vode drže serijske ubice, jer se uvek fanatično prihvata posla. On zaboravlja da spava i jede dok vodi istragu, pa naravno da se flaše hvatati neće. Ali otkriti glavnu Harijevu lošu crtu na takav način?! Diletantan potez scenarista.
A kad smo već kod scenarija, ta on je potpuni promašaj. Priča je sasvim izmenjena, prosto kao da i nema dodirnih tačaka s knjigom. Deluje kao da su imali nekoliko verzija kulminacije a izabrali najgluplju. Da l’ je to bilo zbog Nesbeove publike, da se kao iznenadi?! Cenim da bi bilo daleko interesantnije da su se držali knjige. Prelazi dramskih situacija su mizerni. Jedna se završi „nigde“, krene druga pa u istom stilu ostane da visi u vazduhu dok se gledalac pita: „Wtf?!“ Karakteri su nerazvijeni, šta, očekivalo se da su svi pročitali pa se ne mora ići u detalje? To što se ubici majka ubila (draga Saga iz fenomenalne serije Bron/Broen), a on gledao, ne može i nije dovoljno da shvatimo koliko je čovek bolestan. U romanu se on sveti zdravima, jer mu je kraj blizu, a majčino samoubistvo je samo početak priče. Zato i pravi Sneška gde god oduzme život, jer zbog retke bolesti koja ga ubija sam sebi više liči na loptu snega nego na čoveka. Pride odnos između Harija i njegove fatalne ljubavi Rakel je nekako mlak, a valjda zbog izbora glumice mene neverovatno podseća na Nimfomanku. Postoji scena gde ga Rakel zaskoči, valjda je trebalo da bude seksi, a ja već u glavi vidim Harija koji skida kaiš i tambura je. Lik Katrininog oca, (Katrini policajki - novajliji su nepravedno smrsili konce – još jedna debilna ideja) nije ni morao da bude u filmu, jer veza sa ubicom nije objašnjena kako treba. Makar smo videli kako je Val Kilmer prop’o!
Sve u svemu, ceo film ide jednom dosadnom putanjom. Niti ima neočekivanih preokreta, niti ima trunke neizvesnosti. Pored neizgrađenih karaktera i neproizvedenih emocija film obiluje scenama koje nemaju nikakav logičan sled. Ukratko – papazjanija!
Čitajte knjigu, ali počnite od početka, jer da bi Harija bolje razumeli morate da se suočite sa svim njegovim dogodovštinama. Film nikako ne gledajte, ako za boga znate!
