PRAVDA ZA MASLAČAK
Autor: Jelena Ćuslović
Na planinskoj livadi vlažnoj od aprilske rose jedan za drugim svoje stabljike protežu i umivena lica na suncu suše strukovi prolećnog maslačka. Naspavana i vragolasta strujanja jutarnjeg povetarca gurkaju ih u nagovoru da se pozdrave za dobar dan. Pospani i nimalo druželjubivom vetru nalik osvrću se oko sebe bez želje da progovore. Rano je. Hteli bi još malo u tišini da uživaju ušuškani u zelenu mekotu svog doma. Pa ipak, budan je džangrizavi ljutić. Odavno se razdraganio crni slez i šepuri se svojim laticama u obliku ljubavi. Kao i uvek nećkao se dugo voli me-ne voli me, ali je i on ustao. A selen, razgranati starosedelac, slabo je prethodne noći spavao pa je neobično mrzovoljan još od svitanja. Žmure jedino žute zevalice, na poljani u lenjosti pobednice.
U šarenoj riznici boja, u opojnom carstvu mirisa, svojom visinom i vitkim stasom pravi se važan jedan tek procvetali maslačak. Najviši od svih, naočit i spretan da se sa vlatima trave u odrastanju izbori, ovoga jutra se u cik zore probudio. I dok su ostali još sanjivi pokušavali položaj Sunca da uoče, on je uveliko besedio o pravdi i nepravdi zamarajući nerešivim problemima svoj lepi cvet boje koja samo na ljubomoru zove.
– Pa da li je to pošteno?! Zar ne mislite da bi trebalo nešto da preduzmemo po tom pitanju?!
Polako se budi i poslednji od njemu najbližih. Glas im je poznat. Slušali su ga i ranije. Pametan momak. Obećava. Bude se, ali i dalje u raspravi ne učestvuju.
– Pogledajte hajdučku travu! Svi joj se klanjaju – odvažno nastavlja sa izlaganjem – Belu radu toliko vole da ne znaju kako pre da je zovu: te petrovac, te krasuljak... A čičak?! I sa čičkom im je zabavnije da se igraju nego s nama. Čuo sam negde da ima i nadimak – boca. A mi?!
Prisutni cvetovi maslačka počeše da se meškolje. Moglo se čuti negodovanje. U vazduhu se osećao miris revolucije.
– Čuvarkuća je krajnje nezahtevna, a opet, svako šerpu za nju ima! Sremuš je do juče bio hrana za šumske životinje, luk medveđi, a vidi ga sad! Dadoše mu neko moderno ime zbog kojeg je nos podigao. Niko više na livadi ne može da ga prepozna! Silne pesme na raznim jezicima napisaše za jagorčevinu. Narcis i da ne spominjem!
Na ovo se mnogi namrštiše, počeše da se prisećaju školskih dana. U pravu je. Vazda su učili stihove drugom cveću posvećene. Maslačak je tek u tragovima zastupljen bio. Lako ih je ubedio da pravde nije bilo.
– A kamilica?! Iako smo iz iste porodice, ona je oduvek miljenica bila! Pre neki dan mi rekoše da je i vodopija ušla u visoko društvo. Sad joj se svi obraćaju sa cikorija.
– Nema smisla! E, to zaista nije u redu! Doteralo cara do duvara – čuli su se glasovi nezadovoljnih i ogorčenih iz gomile.
– Dokad ćemo sve to trpeti?! Dokad, pitam ja vas! Zar ne mislite da je krajnje vreme da preduzmemo nešto po tom pitanju?!
– Naravno! – odgovaraju već uglas zaboravivši svoje jutarnje rituale.
Čak su i na glad zaboravili kad ih je na otvoreno more bacio snažni talas tobožnje nepravde!
– Udružićemo se, braćo i sestre! Ujedinićemo se i tako se izboriti za svoja prava! Moraju da nas poštuju i prema nama da se ophode kao prema sebi ravnima!
– Tako jeee! – čulo se i na udaljenom obodu utrine.
– Zašto bismo više trpeli da nas nepravedno i neopravdano stavljaju u stranu kad su nam svi delovi korisni i jestivi?! Mi smo eliksir zdravlja! Mi smo superhrana! Dosta je bilo nižerazrednih kupea! Dosta je bilo ekonomske klase!
– Tako jeee! – ponovo se prolomi livadom.
Podršku im pružiše i drugi cvetovi. Toliko je uverljiv govornik bio.
– Pa zar i majkina dušica treba da bude privilegovana dok nas kose i gaze jer znaju da smo neuništivi, da ćemo se pojaviti ponovo?! A pojavićemo se!!! Njoj tepaju. O njenim lekovitim svojstvima su stranice raznih knjiga napisane. A ona? Briga nju! Mirisna se svaki dan po kamenjaru smuca!
Nakon ovoga čuli su se različiti komentari i svi do jednog išli su u prilog vođi u najavi. Izgledalo je kao da su se uskomešala cvetna sazvežđa različitih boja te im se nije mogla odrediti floralna galaksija. I dok je Sunce stiglo u tačku odakle bi ih na ravne časti jednako sve obasjavalo, činilo se da je livadu bilo nemoguće u red dovesti!
– Samo polako. Ima nade. – pokušao je da ih umiri, ideju o promeni ukroti – Za početak, najvažnije je da imamo dobru strategiju i lidera kome se može verovati.
Svi su uzviknuli njegovo ime.
– Hvala vam, prijatelji! Hvala vam od srca. Iznenađen sam. Zaista nisam očekivao ovakvu podršku. Budite sigurni da neću izneveriti vaše poverenje. Na licu mesta ću izabrati nekolicinu saradnika kako bih vas uverio da ću delati u interesu svih ovde pristutnih, kako bih vam pokazao da su moje namere časne i da nipošto ne želim da zloupotrebim vaše poverenje.
Dani su prolazili. Vanredni parlamentarni izbori su postali neminovni. Svi članovi izbornog štaba Maslačka koji se za jedno jutro istakao svojom mudrošću i oratorskim sposobnostima imali su prepoznatljivu dozu entuzijazma svojstvenu svima koji se prvi put uključuju u protest, onima koji veruju da se aritmetičke operacije i znak jednakosti primenjuju i na međucvetne odnose. On se proglasio kandidatom opcije koja će ići u korak s vremenom obećavajući visok stepen odgovornosti i političke korektnosti od strane svih svojih pristalica. Obećavao je i bolji položaj onima koji ga budu podržali. Toliko je ubedljiv bio da je sitno cveće, koje ni sa jednom generacijom nije moglo da zamiriše niti lekovito ili hranljivo da postane, stalo na njegovu stranu. Nadali su se da im se uz njega konačno blistava budućnost smeši. Obećavao je i da će ubrzati proces integracije u susedno gazdinstvo objašnjavajući im koliko je važna saradnja i sa cvećem malo udaljenijih livada. Mora se uspostaviti stabilnost i trajni mir na njihovom obronku, mora se pokazati stvarna posvećenost primeni svih sporazuma. Za razliku od drugih, Maslačak nikada neće pribegavati širenju laži i svaka njegova odluka biće transparentna i u skladu sa programom koji će svima biti dostupan.
Neimenovani izvori su tvrdili da će, nakon izbora, ako bude potrebe, njegova stranka ući u koaliciju sa nekim drugim cvetnim partijama, a analitičari su ubrzo počeli sa nagađanjem eventualnog broja mandata u parlamentu.
Maslačak je odmah potom dao izjavu za Tučak i prašnici: „Trenutno analiziramo sve ponude i uskoro ćemo vam saopštiti konkretnije rezultate.”
Sve je ostalo politički nejasno i za većinu cvetova zbunjujuće. Baš kako i treba. Smešila mu se uspešna karijera bez obzira na rezultate glasanja.
Ideja je bilo dosta, ali je zato mogućnosti za njihovo ostvarivanje bilo sve manje. Gubili su vreme baveći se trivijalnim pitanjima. Na sve strane se samo obećavalo dok je status cveća ostajao isti. Trošili su na livadi sve što im je dostupno bilo i sve što su livadskim poverenjem dobili, a pod izgovorom da je to za opštu dobrobit. Međutim, prošlo je dosta vremena od cvetanja i prolećnim revolucionarima je polako počela da bledi žuta.
I, kako to obično biva sa neodlučnima kad dugo planiraju a ništa ne preduzimaju, neočekivano jak prolećni vetar je oduvao sva lica maslačka koja su doskoro nasmejana bila, a njihovim planovima ispunio mirisima gust i topao majski vazduh.
Sa svakim cvetanjem pojavljivali bi se novi istom idejom pravde vođeni. Nažalost, kako god se udruživali, situacija na livadi – nepromenjena.
