Rodi me majko poznatog!
Autor: Miljan Paunović
Danas se ne biraju sredstva kako bi se došlo do slave, do toga da osoba postane poznata, pa makar to bilo stečeno i na negativnoj osnovi, važno je da se bude u centru pažnje. To je u našoj Srbiji veoma vidljivo, svedoci smo da se na javnoj sceni iz dana u dan pojavljuju obični građani, koji će uraditi sve da bi bili slavni.
Putevi do slave su različiti, ali uglavnom jeftini. Tako da, ako želite da budete poznati, dovoljno je da uradite što veću glupost i dolazi „vaših pet minuta“. Ne zna se tačno ko u ovoj igri ima veću prednost, žene ili muškarci. Oba pola su prisutna bez izuzetka, a pojedini i sarađuju da bi dobili na važnosti, odnosno postali popularni.
Na jednom nacionalnom kanalu gde se emituje vrlo gledan rijaliti šou, pojavila se jedna žena koja je drugoj u studiju pred kamerama rekla: „Ti si devojka mog muža“. To je izgovorila sa odobravanjem, tako nonšalatno, uobičajno, kao da kaže: „Idem da stavim za kafu“. Ta izjava se emitovala u prime time, pred oko dva miliona gledalaca. Onaj ko želi da bude poznat, mora da bude spreman na sve! Mora da pobije sistem vrednosti, ako ga uopšte ima, i da se proda za male pare. Posle dolaze veće, ali za to je najverovatnije potrebno ogoliti se skroz pred kamerama i priuštiti gledaocima jedan seks sa dečkom njegove žene (ili kako već, obično se ne zna ko koga tu zaskače).
Slava je postala i jeftina, jer se do nje dolazi i na takav način – površan, sraman, bezkrupulozan, ne preza se ni od čega, važno je samo jedno - biti poznat. Zašto je važno biti poznat? Da li postoje neka druga zanimanja osim ovog? Na prvi pogled reklo bi se da ne, jer prodati se za sitne pare i biti ili izigravati „nešto“ pred milionskim auditorijumom je znatno lakše, nego uraditi šta god korisno za društvo. Baš zbog toga što sve manje radimo kolektivno, a sve više individualno, došli smo u situaciju u kojoj smo – beznađe. Najezda jeftinih selebritija se nekako poklopila sa posrnućem društva i države, što je logično, jer na taj način narodu se pruža zabava, a ne edukacija. Još od devedestih godina prošlog veka, politički vrh je koristio jeftine pesme i emisije ne bi li zabavio narod koji je preživljavao ratove, inflacije i glad. Sećate se momenta „Pesma nas je održala“? Danas nas održava rijaliti i kojekakve poznate ličnosti, uglavnom plitkog uma, sumnjivog morala i obrazovanja. Nastavlja se kontinuitet „jefitne robe“, jer progres umnih i edukovanih uništio bi one ne vrhu sistema.
Sistematskim i sistemskim zatupljivanjem građana, oni koji upravljaju imaju lakši posao, jer moćan se pametnog boji. Manipulacija masama je znatno olakšana, dok se ljudi bave time ko je koga kresnuo, izudarao, opanjkavao, a ne rade na sebi, stvara se veći prostor za manevar vladajućih. Istovremeno dolazi do migracije pametnih, jer nisu baš svi očarani onima koji postaju zvezde preko noći na načine koji su opisani.
S obzirom na to ko je u prvom planu, događa se kontra-efekat, oni koji su stvarno zaslužili da budu na neki način u javnosti i promovišu kroz svoj rad prave vrednosti, skoro da ih nema. Kada ih ima, to je po pravilu veoma kratko, ne mogu da kažu sve što žele, a snebivaju se da otkriju šta stvarno misle, odnosno samocenzurišu se, da ne bi dobili packe, pa čak i ispali glupi u društvu. Koliko god da nam govore o kulturi i obrazovanju, čini se da su instant zvezde sve vidljivije i da se sve veći značaj i prostor daje njima. Rešenje ovakve situacije nije jednostavno, jer se ne tiče pojedinca, već igre „mačaka i miševa“ na nivou celog sistema. A promena i novi kurs, pre svega onaj zdrav, ne mogu da dođu tokom noći (tako mogu samo da se poruše). Da bi se uopšte nešto menjalo, potrebna je kritična masa, a ovoj masi sada očigledno odgovara da ne misli i da se divi „poznatima“. Da svoju decu gura u rijaliti programe i odobrava ono što oni tamo rade.
Pre par godina, jedna devojčica je na pitanje novinara: „Šta ćeš biti kada porasteš?“, odgovorila kratko i jasno: „Biću poznata“. Bilo bi super kada bi nas roditelji već pravili poznate, da se pojedini ne muče toliko i ne srozavaju zarad navodne „slave“ ispod svakog nivoa ljudskosti. Ostaje nam da se nadamo da je to „instant slava“ (kao što u većini slučajeva jeste) i da će se u nekom vremenu koje nam dolazi, naći veći prostor za ljude koji stvarno zalužuju da budu u žiži javnosti.
