Odlomak iz romana ,,Otpadnici, slučaj prvi"
Autor: Aleksandra Mijović - Anja
(...)
Utorak, 22. novembar, Ivanina kancelarija, 08:09
Ivana i njena sekretarica su u sred razgovora kad Andrej nahrupi unutra. Obe su zabezeknute njegovom pojavom.
Andrej se usiljeno obraća sekretarici: „Bi li nas ostavila malo nasamo?”
Sekretarica pogleda Ivanu koja joj da znak glavom da je sve u redu i potom ode, a Andrej zatvori vrata za njom.
„Onda, Ivana, šta se dešava?”
Ivana ga gleda prestrašeno.
„Ne javljaš se na telefon. Ne odgovaraš na poruke. Obraćaš mi se preko advokata. Zašto?”
Ivana pogleda u svoje cipele. Između njih je masivni drveni radni sto. Andrej napravi nekoliko koraka prema njoj. Ona se udalji isto toliko. On poče nervozno da šetka s kraja na kraj kancelarije.
„O čemu se radi? Objasni mi. Samo si nestala bez reči. Kažu mi da si me samo jednom posetila. Toga se ne sećam. Al’ dobro se sećam da se više nisi pojavila. Zašto? Kako smo stigli do ovoga? Ništa ne razumem.”
Ivana i dalje ćuti. Andrej zastaje i posmatra je. Sekunde prolaze. Ivana stoji ukočeno, kao kip, skoro i da ne diše. Andrej gubi strpljenje i treska obema rukama o njen radni sto.
„Odgovori mi!!!”
Ona počinje da plače. Tiho. Andrej se pomera od stola i zatvara oči pokušavajući da se skoncentriše i primiri.
„Nisam došao da se svađamo. Nisam hteo ovako. Izvini. Samo...”
U sred rečenice ga prekide otvaranje vrata. Dvojica krupnih momaka mu prilaze.
„Gospodine, molim Vas da napustite kancelariju gospođe Popović.”
„Obezbeđenje si pozvala! Ha!” – viknu Andrej i prstom zapreti gorilama – „Nemoj da me je neko taknuo. Čekam da mi gospođa odgovori na pitanje.”
Prvi bezbednjak pokušava da ga uhvati za mišicu, ali Andrej mu se otima i pomera se par koraka. Za svaki slučaj staje u gard dok desnu šaku nervozno steže i opušta.
„Dečko, nisam li te upozorio da me ne pipaš! Sve je pod kontrolom. Samo čekam suprugu da me udostoji odgovora.”
„Andrej, nemoj, molim te...”
Andrej se osvrće ka Ivani, a bezbednjacima okreće leđa.
„Ivana, samo mi odgovori. Ne razumem.”
U tom trenutku najbliži bezbednjak pokuša da mu zavrne ruku iza leđa. U deliću sekunde Andrej se kao mačka okrene i tu grdosiju od čoveka zarotira kao čigru, pa preko ramena tresnu o pod. Držeći ga za članak, Andrej ga šutira u stomak. Drugi pripadnik obezbeđenja nije još stigao da smisli šta da radi, a već je dobio pesnicu u bradu, pa pao preko kulera i srušio ga. Andrej kreće ka njemu, hvata ga za okovratnik i udara još jednom.
„Nemoj, Andrej! Nemoj!” – vrisnu Ivana.
Andrej zastaje i duboko diše. Jedan gorila leži u nesvesti, a drugi tromo, s velikom mukom pokušava da se digne sa poda. Ivana poče da jeca. Andrej je pogleda, zatvori oči i polako odmahnu glavom.
„Ivana...”
Andrej joj prilazi, ali ona ustuknu, a on se zaustavi u mestu. Ona zagnjuri lice u šake. Njemu je žao, skreće pogled na jednog, pa na drugog umlaćenog bezbednjaka. Okreće se na peti i kao metak izleće iz kancelarije.
Sreda, 23. novembar, ispred SUP-a Vračar, 14:57
Andrej hoda ka zgradi. Džip interventne jedinice parkiran je uz policijsku stanicu. Andrej usporava korak dok mu lice preplavljuje izraz besa. Iz džipa izlaze Ljubomir i još četvorica specijalaca. Svi su u uniformama, sa pištoljima za pojasima. Ljubomir se okreće prema Andreju.
„Pet komada. Hrabro! Ljubo, oduvek si imao herca” – Andrej se zatim obrati jednom od specijalaca – „Savo, tako. A?!” – pa se unese Ljubomiru u lice: „Onda?!”
Sava priđe bliže, a Andrej ga prostreli pogledom.
„Pope, nemoj da praviš cirkus. Tu smo samo da sprečimo sranje” – obazrivo reče Sava.
Andrej ljutito širi nozdrve. Sava guta knedlu. Andrej se ponovo upilji u Ljubomira.
„Baš ste cakani. Dakle, Ljubo...”
„Nisam došao ni da se tučem ni da se svađam” – odgovori mu Ljubomir.
Sreda, 23. novembar, Urošev auto, 14:58
Uroš se parkira u ulicu gde je SUP. Primećuje Andreja i Ljubomira. Brzo izlazi iz kola i kreće ka njima s Verom za petama.
Sreda, 23. novembar, ispred SUP-a Vračar, 14:59
Uroš i Vera prilaze Andreju. On ih opazi krajičkom oka i za centimetar se udalji od Ljubomira.
„Došao sam da te upozorim da ostaviš Ivanu na miru” – izjavi Ljubomir.
„Da me upozoriš? Vau!”
„Dovoljno si zreo da shvatiš da je gotovo.”
„Šta se ovde dešava?” – upita Uroš.
„Ne tiče te se. Produži” – ispljunu Ljubomir.
„Vrlo me se tiče! Pet na jednog! Okej, sad je na dvojicu” – reče Uroš i stade s Andrejeve leve strane.
„Na troje” – dodade Vera zauzevši mesto s druge strane.
Andrej skrenu pogled ka Urošu i Veri.
„U redu je. Nisu došli da me biju nego da prete” – ironično izgovori Andrej i ponovo se zagleda u Ljubomira.
„Jel’ tako, Ljubomire stari druže?! Pa zar me toliko ne poznaješ?! Da sam i hteo da je ostavim na miru – sad neću!”
Sava prilazi za korak bliže.
„Ajde, Pope!”
Andrej žustro uperi prst u Savu na šta Ljubomir ustuknu.
„Ti se ne petljaj. Dovoljno si usro što si ovde!”
Ljubomir je svestan da su svi videli kako se štrecnuo. Isprsi se i unese se Andreju u lice. Andrej ga gleda u oči dok mu svaki mišić napeto iščekuje.
„Pa jel’ hoćeš da tražimo zabranu prilaska?”
„Dobro znaš da me to neće sprečiti. Ivana mi duguje neke odgovore.”
„Ma ti njoj duguješ osam godina protraćenog života.”
Dok govori, Ljubomir kažiprstom dodirnu Andreja, a ovaj mu prilično grubo odgurnu ruku. Ljubomir se mahinalno hvata za pištolj. Andrej uhvati Ljubomira za ruku koja je na pištolju i zavrnu mu zglob, a lakat druge ruke mu zabi u grlo, nateravši ga da izgubi ravnotežu i padne na džip. Drži ga i davi. Ljubomir slobodnom rukom pokušava da skloni Andrejev lakat. Andrej mu se toliko uneo u facu da dok govori kroz zube kapljice pljuvačke lete svuda po Ljubomirovom izbečenom licu.
„Pa, šta si ti to pošao?! A?!”
Ostali specijalci koji do tog momenta nisu stigli da registruju šta se događa zgledavaju se ne znajući šta da rade. Nekolicina, među njima i Žarko, izlaze iz policijske stanice i zainteresovano posmatraju scenu. Sava kreće ka Andreju, ali Uroš pravi korak napred gledajući ga izazivački.
Andrej steže vilice i duboko diše.
„Slušaj me dobro, kretenu, sad si došao ovde da se širiš i preživeo. Sledeći put ću te odrati od batina!”
Ljubomir krklja, a Andrej ne popušta. Uroš ga potapša po ramenu. Andrej naglo pusti Ljubomira. On se uhvati za grlo i poče da kašlje.
„Hajde, momci! Razlaz!” – uzviknu Uroš.
Ljubomir dođe do daha, baci pogled na vrlo uznemirenog Andreja, a onda se okrenu prema kolegama i pokaza glavom na džip. Specijalci ulaze u auto. Sava pokrenu mašinu, a Ljubomir otvori prozor i sa mesta suvozača besno dobaci Andreju: „Jebaću ti mater!”
U tom trenutku džip krenu punim gasom napred. Andrej krenu, ali ga Uroš zadrži hvatajući ga za mišicu.
„Op, op! Gde ćeš sad? Da trčiš za kolima?! Hajde. Idemo na piće.”
Andrej, još uvek napet, odmahuje glavom. Uroš ga zagrli i potapša po grudima.
„Hajde. Idemo! To ti treba sad, veruj mi. Vera, ne bilo ti zapoveđeno, idi po Peđu i dođite u kafić Vrt. To je tu, niz ulicu.”
Andrej se nećka. Hoće da krene na drugu stranu, ali mu Uroš ne dozvoljava i jače ga steže rukom kojom ga je zagrlio.
Sreda, 23. novembar, kafić Vrt, 16:01
Andrej, Uroš, Vera i Peđa sede za stolom u separeu. Na stolu je flaša Džek Denijelsa i četiri natočene čaše. Andrej vadi paklicu cigareta iz džepa.
„Jel’ smeta da zapalim?”
Vera daje znak da nema ništa protiv.
„Ja ih ostavio. Zapali. Ne smeta mi” – reče Uroš.
„Fuj! Meni smeta” – odgovara Peđa.
Andrej pali cigaretu ignorišući Peđu. Uroš uzima čašu u ruku i podiže je.
„Onda, da nazdravimo za ovu našu ekipu!”
„Ne znam. Ja ne pijem” – ponovo se oglašava Peđa.
„Sad ćeš, bogami, da se propiješ” – reče mu Uroš.
Vera uze čašu i podiže je. Peđa okleva. Andrej drži čašu posmatrajući viski u njoj, okreće je kao da se premišlja. Odjednom je podiže i približi Verinoj i Uroševoj. Svi gledaju u Peđu. I on posegnu za čašom. Nazdraviše.
„Živeli, ševili i sve oduševili!” – ispali Peđa.
Peđa se cereka, Andrej i Uroš ne reaguju, a Vera ga pogleda prezrivo. Andrej popi viski naiskap, bez ikakvog izraza, kao da je upravo popio čašu vode. To uradi i Uroš, ali uz grimasu. Vera uze poveći gutljaj, a Peđa obazrivo liznu sasvim malo i zgađeno ostavi čašu. Uroš i Vera se glasno nasmejaše. Vera ćušnu laktom Peđu i iskapi svoj viski.
„Hajde, Peđa, nemoj da si cava” – zadirkuje ga Andrej.
„Vidi ti njega! Sram ga bilo” – pridružuje se Vera.
Uroš dosipa svima osim Peđi. Njih troje uzimaju čaše i ponovo piju naiskap. Peđa uze svoju, udahnu duboko i popi sve. Glasno je progutao. Sve troje ga pogledaše. Peđa porumene, napravi bolnu grimasu i nakašlja se. Uroš, Andrej i Vera se grohotom nasmejaše.
„Sviđa mi se ova moja ekipa. Biće od nas nešto”, pomisli Uroš i nastavi da dosipa.
(...)
