Ma ta je isfrustrirana!
Autor: Jelena Milenković
Znate ono, kad s visine kažu: ,,Taj i taj je isfrustriran!" Toliko smešane nadmoći, prezira, gađenja, u samo jednoj, prostoproširenoj rečenici! (Frustracija: ometanje, osujećenje zadovoljavanja važnih motiva, od latinske reči frustrare, što znači osujećenje, razočarenje...)
Isfrustriranost je u neukom, modernom društvu dobilo pregršt loših značenja, tako da je jedna od najčešće upotrebljivanih termina u službi vređanja nekoga kome ne možeš ništa drugo.
I, sad, ima ljudi koji nikada nisu bili razočarani, osujećeni u vrlo važnim aktivnostima? Ima takvih koji nikada nisu bili frustrirani, pa imaju prava da nekog pljunu frustracijom posred ličnosti?!
Bulšit!
Toliko toga nemamo, ne možemo, sprečeni smo, ometeni, u ćorsokacima u bezizlazima, da je sasvim normalno povremeno biti frustriran. Jesam isfrustrirana, i to često! Kad nisam dobila priliku za koju sam se krvavo trudila. Kad namam para da priuštim deci nešto što jako žele a oni s razumevanjem kažu: ,,Dobro, mama, pa i ne treba mi toliko." Kad dam sve od sebe pa se ispostavi da sam bacala u bunar. Kad znam da bih mogla mnogo više al' ne umem da kalkulišem ljudima koji bi mi otvorili vrata. Tada sam isfrustrirana zato što takva kalkulacija uopšte postoji.
Ponekad me frustriraju trivijalnosti kao što je činjenica da starim, da me mrzi da vežbam i držim dijete, kad se između mene i malo odmaranja ispreči neplanirana obaveza... Posle se tome smejem al' u datom momentu me frustrira. Frustrira me svaki problem, i to traje dok ga ne rešim.
Ako mene pitate, sasvim je u redu biti frustriran. Frustracija se reši novom motivacijom, prevazilaženjem razočaranja. A čime se popravljaju ovi što se oduševljavaju motivacionim porukama, u svemu vide lepo (al' malo sutra), vode živote baš kakve su želeli ali imaju dovoljno ogorčenosti da upiru prstom u frustrirane?
