Gradovi koje volim: Njujork
Autor: Vera Vujičić
Kad god dođem u Njujork, setim se reči Simon de Bovoar: “Ima nečega u njujorškom vazduhu, što san čini nepotrebnim.” Zaista, Njujork i jeste grad koji nikada ne spava.
Od malena verujem da je spavanje precenjeno, a u Njujorku mi se još više čini da je san, u stvari, proćerdano vreme.
Jer, bez obzira na to koliko ste već puta bili u Njujorku i koliko dugo će trajati vaša poseta - pet ili dvadesetpet dana - shvatićete vrlo brzo da je to nedovoljno. Sve je to malo. Teško je biti realističan u jednom takvom gradu, punom izazova. Kako god da napravite logistički plan, ne vredi – na kraju će vam nedostajati bar još dva-tri dana..
Izuzev, ako niste turista u najbukvalnijem smislu reči, koji je došao da vidi samo najpoznatija obeležja grada: Empajer Stejt Bilding, Kip slobode i Tajms Skver, Krajsler zgradu, novi Svetski trgovinski centar i zgradu Ujedinjenih nacija.
Pre par dana sam se vratila iz ovog ovog divnog grada, a da pomenute znamenitosti nisam ni videla. Ovoga puta, nisu ni bile u planu, to sam već videla ranije. Druge, interesantnije stvari su imale prioritet.
Kip slobode sam više puta videla, onako, usput, iz feribota ili vodenog taksija, idući na neka opskurna mesta, na koje ni Njujorčani ne idu. Recimo, u Red Hook, deo Bruklina, u kome se vikendom, preko leta, održavaju koncerti iz serije Summer Stage. Tamo sam prvi put videla alternativnu hip hop grupu, Das Racist. Eto, mene takve stvari interesuju, možda male i naizgled beznačajne. One mi više govore o jednom gradu i njegovim žiteljima, nego svi saveti bilo kog bedekera.
Mada, naravno, kad prvi put posetite Njujork, neke stvari jednostavno morate da vidite. Ne samo ove pomenute zgrade, koje spadaju u najpoznatije na svetu, već bar još nekoliko bisera moderne arhitekture, kao što su New York by Gehry i 432 Park Avenue. Obavezno morate pešice da pređete preko Bruklinskog mosta, da odete u Central Park, a naravno, i Strawberry Field, gde je Imagine mozaik, posvećen Džonu Lenonu, koji je živeo u obližnoj zgradi, čuvenoj Dakoti, pred kojom je i smrtno ranjen. Usput pogledati manje čuvenu, a ništa manje lepu zgradu, San Remo, odmah u komšiluku.
Bilo bi šteta ne posetiti bar jedan od poznatih muzeja, Metropoliten, Gugenhajm, Vitni ili MoMA. Naravno, ima još mnogo interesantnih muzeja, jedan od mojih omiljenih je The Cloisters, čija je specijalnost evropska srednjovekovna arhitektura, skulptura i dekorativna umetnost. Takođe, rado posetim Gagosian galeriju.
Njujork se smatra centrom sveta, epicentrom umetnosti, kulture, mode, trendova, finansijske moći. Takođe, to je grad čudaka, grad u kome ništa nije čudno, grad u kome se neprekidno radi, koji pulsira, kao da štekće i brekće 24h dnevno. Ogroman grad, moćan, bučan, saobraćaj nikada ne zastaje, ambulantne i policijske sirene zavijaju danju i noću, pa kao takav, može da deluje nesavladivo, zastrašujuće, pa i uznemiravajuće. Ipak, svi žele da žive u njemu. Jer je divan, očaravajući.
Grad je siguran, stopa kriminala je mala, naravno, ne u svakom delu grada podjednako. Začudo, pored sve te huke i buke, nalaze se i vrlo prijatne četvrti, sa drvoredima i malim prodavnicama, mirnim ulicama, gde se deca igraju, a komšije jedni druge pozdravljaju. Pomislili biste da ste u nekom malom gradu.
Kada sam pre mnogo godina prvi put posetila Njujork, mislila sam da je baš zgodno da rezervišem hotel na Tajms Skveru. To nikome ne preporučujem. Svi mi, koji živimo u velikim gradovima, znamo šta je gužva, buka i ludački saobraćaj. Ipak, ovo je nešto mnogo intenzivnije. Prvog jutra sam krenula iz hotela do obližnje pošte, misleći da mi za to treba par minuta. Bio je vreo letnji dan, sve usijano. Dočekala me je gužva na ulici, kao u autobusu, ne može normalno da se hoda. Nisam znala da se u neposrednoj blizini nalazi Rokefeler Plaza, odakle TV kanal NBC svakog jutra emituje svoj jutarnji program, Today Show. Mnogi segmenti se snimaju napolju, tako da se ogroman broj ljudi skupi na tom mestu. Već rano izjutra zauzmu busiju, ne bi li izbliza videli goste programa, koji su svi do jednoga vrlo popularne ličnosti iz sveta filma, muzike, sporta itd. Taman sam se progurala i nekako dokopala koliko toliko mirnijeg dela ulice, ali – eto ga novi gužvanjac! Nedaleko od NBC se nalazi studio ABC, koji emituje svoj jutarnji program, Good morning, America, po sličnom šablonu. Tu je situacija bila još gora – bar pedesetak osoba je na svojim joga prostirkama zajedno vežbalo sa instruktorom, jer je na redu bio segment o rekreaciji.
Ovoga puta, prošle nedelje, nisam odsela u hotelu. Srećnom okolnošću, moja prijateljica i ja smo dobile na korišćenje divan stan, na fantastičnoj lokaciji. Možda vam ništa ne bi značilo kada bih vam rekla adresu, ali dovoljno je da kažem da nam je sve bilo pred nosom. Za par minuta smo pešice mogle da stignemo do Linkoln centra, Gugenhajma, Metropolitena, MoMA, Brodveja, Central parka, a za dalje destinacije, kao što su Harlem i Bruklin, metro stanica nam je bila pred kućom.
Moja prijateljica živi u Kejptaunu, pa se ne viđamo često, ali nam je zato svaki susret poseban i za pamćenje. Danju smo skitale, a noću, po starom beogradskom običaju, smo pravile žurke. Gosti interesantni, uglavnom iz sveta muzike, a nas dve, obe sposobne i talentovane kuvarice. Bilo je tu svega, i indijskog karija, i pite s mesom, salate, čak sam i reform tortu napravila! Kad je bal, nek’ je bal!
Nedelju dana smo bile zajedno i svaki dan je bio ispunjen. Po Harlemu, od čuvenog Apolo teatra, u kom su nastupali najpoznatiji pevači, od Sema Kuka i Džejmsa Brauna do Majkla Džeksona i Princa, pa do sumnjivih prodavnica afričkih začina i uličnih prodavaca nakita. Posebnu pažnju nam je privukla neobična prodavnica muških cipela, ekstravagantnih, estradnih, da ne kažem, bizarnih. Crvene šljokice, zeleni antilop, tigrovina i zlatni ukrasi!
Jedan ceo dan smo provele u Bruklinu, to je posebna priča. Zapravo, mnogo priča, jer svaki deo Bruklina ima svoju boju i svoj karakter.
Neke muzičke želje su ispunjene, neke ne. Bile smo u džez klubu Birdlend, čule i izbliza videle divnu Stejsi Kent i njenog muža, Džima Tomlinsona, saksofonistu.
Jedna želja nam je ostala neostvarena, a to je opera. Nažalost, sezona u Metropolitenu je počela dva dana posle mog odlaska
Ali, to ćemo drugi put. Već u avionu, pri povratku, počela sam da planiram novu posetu Njujorku, Svaki put vam se otvore neka nova vrata i ukažu novi vidici. Nikad dosta!
Toliko toga bih još želela da vidim!
