I ja sam navijač
Autor: Zoran Plećević
Ja sam vatreni navijač crveno-belih, to jest Crvene Zvezde, a bogami, moram da priznam da ponekad pomalo navijam i za Partizan. Nikad se ne zna ko će da pobedi, lopta je najčešće okrugla, a valja da čovek bude na pobedničkoj strani, sa slavljenicima. Ako navijate samo za jedan klub mnogo ređe ćete se radovati nego ako kao ja navijate za više njih.
Jest malo sramota. Malo, priznajem ali ne uvek. Ponekad, najčešće uveče kada legnem u krevet i ostanem sam sa sobom. Onda, kada ujutru ustanem i kada se razbudim, dođe mi tako, da iz čiste zlobe navijačima Partizana kažem da navijam za Zvezdu i obrnuto. Onako, tek da ih iznerviram, ali pre svega proverim kakve su naravi. Naravno da su takve situacije retke, ne zato što nisam dovoljno zloban nego mi je i lakše i lepše da se radujem sa njima, da zajedno pijemo `ladno pivo i da se slažemo oko zajedničkog tima.
Bilo bi sve u redu da ne lažem, masno lažem i podmazujem na sve strane. Najeo sam se sinoć masnih kolača i ta masnoća me još uvek drži. Ali, ne lažem ja tek onako, nego sam jednostavno takav čovek, volim da lažem. Zapravo, uopšte ne pratim fudbal. Znam da se to negde dešava, čujem od ljudi, ali ne znam pouzdano ni gde se to dešava, ni zašto. Bogami, iskren da budem, ne znam ni zašto ona lopta koja je gore pomenuta mora da bude okrugla i da nije hladnog piva koje toliko volim nikada se ne bih ni priključivao gomili.
Prvi i jedini put sam bio na stadionu s proleća osamdesete godine. Tek sam stigao iz vojske i nisam znao šta ću sa sobom. Drug Tito se tih dana u Ljubljani spremao da umre, a gimnazijlke su u našem gradu spremale SLET. Davno zaboravljeni sletovi, štafete, pioniri i omladinci. Svi u državi su se bavili time. Dobro, možda je neko pratio namere onog Josipa u Ljubljani, ali nas su zanimale omladinke, gimnazijalke i otišli smo na stadion da ih gledamo.
Ja sam gledao samo jednu. Jasminka se zvala ta uzorna omladinka koja je vredno vežbala i bilo joj je milo kada me je prepoznala među ostalim šmokljanima. Mahnula mi je a mahnuo sam i ja njoj.
Tada, te davne osmdesete ništa nisam slutio. Niko nije slutio na šta će nas sve vreme naterati.
