Kruna
Gost autor: Snežana Novaković
Ništa čoveku ne prija kao komfor. Komfor toplog sunca, širokog horizonta i baršunastih talasa, komfor zemlje koja nesebično daje, komfor uspeha, komfor moći.
Da li zbog magle i dosadnih kiša, zbog stalnog sivila i vlage u kostima, zbog zemlje bez mirisa i hrane bez ukusa, ili zbog osećaja izolovanosti od majke Evrope, tek, Englezi dobro razumeju reč komfor i pažljivo čuvaju sve ono zbog čega su iz Engleske odlazili, sve što su po svetu vekovima sticali. S ponosom neguju Krunu koja im daje snagu i moć, teško se odriču onoga što su jednom poenglezili, a poučeni greškama iz prošlosti, čvrsto se drže svojih dalekih, toplih teritorija i preostalih krunskih kolonija, pazeći da se, u istima, njihov komfor ničim ne poremeti.
O svojim kolonijama pričaju vrlo neengleski, zaneseno, nostalgično, pogleda uprtog u daljinu, sa iskrom zaljubljenosti u očima, sa nekom posebnom čežnjom pri kojoj im se čak i ona, tako nepogrešivo engleski stisnuta, gornja usna malo opusti, a lice razvedri i smekša skoro do granice potpune sentimentalnosti. I dok o njima pričaju, čini se da zaboravljaju na lično neprihvatanje svega sto je neenglesko, drugačije i tuđe, a što, u zanosu trenutne poluzainteresovanosti i kratkotrajne fasciniranosti, obično dočekuju širom otvorenih očiju i napola izgovorenim "O!".
I, ma koliko se trudila da razumem, ma koliko čitala, tumačila, posmatrala i proučavala, i dalje se pitam da li se oni tako razneže iz ljubavi prema egzotičnim predelima, vedrom nebu i baršunastom moru, ili, pak, iz ljubavi prema sebi samima, komforno smeštenih u tim svojim egzotičnim, preostalim kolonijama.
Da li zbog onog sivog, kamenog neba, zbog vlage u kostima, ili zbog zemlje bez mirisa i hrane bez ukusa koje je iza sebe ostavio, tek jedan Englez se toj čudotvornoj lepoti i rajskom izobilju predaje spontano i bezusolvno, uveren da je baš on bogomdan da tu lepotu prisvoji, mestimično pripitomi, sebi prilagodi i maksimalno iskoristi.
U svojim kolonijama, pravi Englez svaki svoj zahtev i svaku izrečenu naredbu završava tek nakon što je izgovorio "please" i "thank you". Pravi Englez podrazumeva da se na svaki njegov zahtev i na svaku naredbu odgovori pravovemeno i prema očekivanjima. Pravi Englez uvek priča o vremenu, vikendu i kućnim ljubimcima. Nikada ne priča o politici, religiji i novcu. Pravi Englez politiku vodi, religiju nameće, a novac stvara, štedi i umnožava. Da li zbog nostalgije, manjka maštovitosti, ili osećaja odomaćenosti, tek skoro sve kolonije Kraljice Majke imaju svoje Devonšire, Pembruke i Sautemptone. Imaju i engleski doručak, Ujedinjenu Englesku Crkvu, engleski čaj, engleski mafin, engleski školski sistem, engleske pravne zakone, englesku krunu, a pored svog grba, imaju i englesku zastavu. Sve te kolonije imaju i još mnogo toga, ali ne tako engleskog, pa time i ne tako vidljivog, ili ne tako značajnog.
