Izrael iz mog ugla (Deo prvi)
Autor: Sandra Janićijević
Pa jao!!
Dobih danas ponudu da pišem za ovaj portal... ponuda... ponuda...
da pišem.... da pišem... pa, uh...
A celog života sam želela da pišem. Često sedela pred kompjuterom i kao: „’Ajde, škrabaj!“ Hm, ali šta? O kome? O čemu? Kako se to uopšte i radi? Aaa!
Pojma nisam imala, a evo i sada kontam da i dalje veze nemam. Ono kao u osnovnoj kada dobiješ temu, a ti pojma nemaš kud bi i odakle bi krenuo.
Uvod, zaplet, radnja, rasplet i ostalo čega se evo ni danas ne sećam. U stvari, nisam ga nikada ni naučila, pa nemam čega ni da se sećam, je l’?
Ali danas sam dobila temu, malo ozbiljniju ponudu, a i danas, čini mi se, malo bolje umem da pišem... kao...
Međutim, sada imam drugi problem.
Tema je toliko obimna da ne znam odakle bih počela, pa evo sve sedim i preturam po mozgu.
Elem, tema je Izrael!
Uh, kako to široko zvuči - „Izrael“?!
Pa to je tako mala reč, a tako široka i duga tema. Istorija, teritorija, narod, arheologija, nauka, religija, građevine, ratovi, ma šta sve nema u toj jednoj reči?!
I sad ja treba da budem toliko pametna da sve to sabijem u jedan tekst...
Hajde da pokušam...
Kažu ljudi da kada želite nešto da razumete, vi prvo treba da razumete vreme i prostor u kojem je to nešto nastalo. Slažem sa tim. Da bismo razumeli nekoga mi prvo treba da shvatimo odakle je on došao, šta je u životu prošao kao i šta je u stvari iz svega toga naučio.
Isto tako se može pisati i o Izraelu iz raznih uglova, mediji to i rade. Ali da bi se razumela moderna država Izrael, recimo, ipak je potrebno i živeti u istoj, kao i u bilo kojoj drugoj.
Ali, kako već 17 godina živim u Izraelu sigurna sam da sam mnogo toga zaboravila, pa postoji šansa i da ću mnogo toga propustiti.
No, da krenemo od najpopularnije teme, kada su turisti u pitanju, a to je neverovatno stroga kontrola na ulazu kao i na izlazu iz Izraela. Dakle kada dolazite u Izrael teško da ćete se naći u još jednoj državi na svetu, a da će toliko da vas ispituju, čak, mnogo više će vas propitivati baš pri odlasku iz Izraela. Kontrole su jako stroge s pitanjima poput „Kod koga si bio?“, „Gde si bio?“, „Šta si radio?“, „Da li si sam pakovao kofer?“, „Da li ti je neko dao neki paket da poneseš?“... Da li ovo, da li ono, da li ovako ili onako?... Ako ste bili kod nekog ko živi u Izraelu i njega će da ispituju, da mu traže ličnu kartu i pitaće ga ista pitanja koja su i vas pitali. Zatim će da odu da se posavetuju sa glavnim, pa će da vam zalepe nalepnicu na pasoš, koja će inače odrediti dalji, od dva moguća puta kojim ćete proći. Ako ste imali sreće proći ćete onim bržim, sa nešto manje kontrole, a ako ste baksuz onda ćete na još rigorozniju kontrolu. Tu budite spremni da vam izuju cipele, skinu nakit, jakne, kaiševe, a i ispreturaju vam torbu i prevuku neko papirče preko šaka ne bi li proverili da niste kojim slučajem bili u dodiru sa kakvim opijatima i ostalim psihoaktivnim supstancama. Ali kada sve ovo prođete, nebitno kojim putem, vi ste od tog momenta slobodna osoba! Osoba koja je upravo prošla najteži ispit i možete sa osmehom da nastavite put do aviona, a preko Free Shop-a normalno. E, a u Free Shop-u haos. Nema šta nema. Na sve strane radnjice, prodavnice, knjižare, zlatare, kafići, elektronika, gedžeti, još samo da im ja otvorim kliniku za masažu i do aviona ni ne morate uopšte. Naravno samo pod uslovom da imate i dovoljno para za sve to, jer u Izraelu ni Free Shop nije baš „free“, hoću reći dođoh i do neizbežne teme, pare!
Izrael ima visok standard života. Mnogo toga je zaista skupo, mnogo toga je baš skupo, a mnogo toga je, uh, bre skupo. Po logici čim je visok standard – jasno je da Izraelci odlično zarađuju. Mada ako uporedim na trenutak Izrael i Srbiju, mogu da kažem da mi je Srbija nekako izvan svake zdrave logike i pameti. Dakle često nailazim, kada dođem za Srbiju, na cene mnogo više nego u Izraelu, cene koje su visoke i po nekom mom viđenju, a koje se bazira na izraelskoj realnosti koja navodno spada u „visok standard“ i sada da me neko ubije ne bih razumela otkud, recimo LG G5 skuplji za 200 evra u Srbiji nego li u Izraelu?!
Ali ok... ne zarađuju ni svi Izraelci velike plate, ali u svakom slučaju ništa i nigde nije savršeno.
Nego, ne zamerite, ja imam neki poremećaj ili šta li je već, a kada je pridržavanje temi u pitanju, pa često odlutam i u pisanju kojekude po svetu.. ali daj da se vratim temi... tema je Izrael, Sandra s’čula?
E sad, ako ste bili na putu za Izrael i ipak ste ušli tu vas čeka... hmm, pa sve! Nema šta nema, baš kao i u Free Shop-u pri izlasku iz Izraela. Izrael je mali, otprilike veličine kao Vojvodina, ima 4 mora, na svaku stranu sveta po jedno. Mediteransko na zapadu, Galilejsko na severu, Mrtvo na istoku i Crveno more na jugu pa je prvo što ćete osetiti pri izlasku iz aerodroma vlažnost vazduha. A zbog toga će vam pod obavezno biti potrebni više od svega, flaša vode, labelo za usne i kapa. Sve ostalo ponesite kako vam se prohte, ali bez ova tri ima da lipšete.
Osim težine u vazduhu, a zbog vlažnosti, tu će biti i egzotična toplota, koja takođe stvara poteškoće pri disanju. Dalje ćete naleteti na pregust saobraćaj, što javnih vozila za prevoz poput taksija, autobusa, kombi prevoza, to i mnogo privatnih vozila na parkingu i normalno masu ljudi koji tuda prolaze, dolaze, odlaze i poprilično glasno pričaju ili galame. E, ako do sada niste odustali možemo da idemo dalje unutar Izraela.
Ali pre nego što napustimo aerodrom da ne zaboravim da vam kažem da je Ben Gurion jedan od zauzetijih i lepših aerodroma na kojima se možete zateći i da je Izrael takva avantura da ćete vrlo brzo zaboraviti sva ona ispitivanja pri dolasku tj odlasku. A tek ako vam se potrefi da imate nekog od „naših“ u Izraelu, pa ihaa, uživanje je zagarantovano!
Osim toga važno je i napomenuti da su sva ta ispitivanja sastavljena zbog realnih problema sa kojima se suočava moderna država Izrael i ma koliko nervirajuća i iritirajuća ona mogu biti, ipak nisu tako strašna. Bar ne onima koji su istinski turisti tj ljudima koji nemaju šta da kriju. I još jedna napomena, Izrael nema diplomatske odnose sa svim arapskim državama pa tako postoje šanse i da vas propituju malo više ukoliko ste recimo već bili u nekoj od tih zemalja. Jer politika, jer takav je ovaj svet, valjda. Isto ovo može da vam se desi i u nekoj arapskoj zemlji ukoliko skontaju da u vašem pasošu stoji izraelski pečat. No, to su samo priče. Ništa nije obavezno jer sve više je jasno da mnoge države žive od turizma i da ništa nije baš onako kako je moja pokojna tetka govorila „Pa, rekli su na Dnevniku“. A da bi znali kako zaista jeste morali bi prošetati lično do tog nekog mesta.
I da završim ovu priču jednom jevrejskom poslovicom.
„U Rimu budi Rimljanin“ ili pre nego što odete nekuda, upoznajte se sa tim prostorom, narodom i njihovim običajima i poštujte to. Garantujem iz iskustva da će vam to otvoriti mnoga vrata kao i široke osmehe, možda poneki zlatan zub i tako to...
Joj, pa prešla sam dozvoljen broj reči, a mislila sam neću znati šta da pišem toliko... Au, pa koliko ja mogu da brbljam... Nego ’ajde, do sledeće priče, pozdrav iz Izraela.
