Indonezija za početnike (Deo deseti)
Rajska ostrva – Belitung
Autor: Aleksandra Mijović – Anja
Rekoh dragom: Moramo malo da putujemo po Indoneziji, bre! Ljudi očekuju moje, nove tekstove, a ja nemam o čemu da piskaram! Deder, put pod noge! Ne zbog nas, ne zbog odmora, punjenja baterija, ’ajte molim vas... Baciše se Mijovići na proučavanje mape Indonezije. Bali? Jok (okean koji bega). Gili? Njet (udadosmo kumašina i poslasmo ga na daleki Sever, nema više smeštaj za dž). Lombok? Najn (sad je sezona malaričnih komaraca) Maluku? Nou (osam sati leta, mnogo). Belitung? Hm... Bili neki drugari i lepo se proveli. Jes’ da su sreli jednu zmijurinu na plaži, al’ mi smo u prednosti. Znamo da ih ima, pa ćemo da pazimo.
Ostrvo Belitung se nalazi uz istočnu obalu ostrva Sumatra u Javanskom moru. Svega jedan sat leta od Džakarte. Milina. Ah, kakvo osveženje! Prvo što primećujemo dok nas vozaju ka hotelu da je sve čisto. Nigde ni najmanjeg, odbačenog parčeta papira. Da sam juče umrla ne bih znala da i Indonežani umeju da budu čistunci, ako ’oće. Iju, gle, imaju trotoar! I pešačke prelaze! I semafore! Kladim se da se sad pitate o čemu to ova drvi? Da vas podsetim: Džakarta nema ništa od navedenog, a đubreta ima na izvol’te na svakom pedlju prostora. Još pride, putevi na Belitungu su umiveni i nalickani. Čujte, Javanci: da dođete na Belitung na kurs kako se pravi odličan asfalt! Prosto mi je čudno da ne istresem pokoji kamenčić iz bubrega dok se vozam. Primećujem da su sve kuće u istom stilu: uske, drvene i dugačke. Jedina razlika je što je svaka ofarbana u različitu nijansu najživopisnijih boja. I okućnice su uređene, trava podšišana i cveće posađeno! Da l’ smo mi to i dalje u Indoneziji il’ smo zalutali u neku drugu dimenziju?!
Na Belitungu žive mahom Malajci i Kinezi. Iako je stanovništvo uglavnom muslimanske veroispovesti videsmo svega tri džamije. U Džakarti niču iste na svakih 20 metara, pa je i ova stavka značila kratko izlečenje naših, zlostavljanih bubnih opni. Ima i hrišćana, budista i konfučijanista. Belitungđani žive od rudnika kalaja, gvožđa i silikatnog peska. Pored toga su poznati po uzgajanju belog bibera i kaučuka. Na ostrvu postoji i rezervat u kome živi najmanji, azijski majmun (tersier). Majmunče teži svega 150 do 200 grama i reklo bi se da je blizak rođak onog balinežanskog što kusa čuvenu Luwak kafu.
Kako je trenutno kišna sezona nismo se puno uzdali u lepo vreme. Na Travel Advisor-u su nas obavestili da u ovo vreme vetrić neće ćarlijati i da puno sunca nećemo uhvatiti. Al’, gle, Mijovići kud god da krenu onaj Marfi umeša prste. Tako nam je vetar duvao k’o mahnit i podizao ogromne talase. Brčkanje u okeanu nije dolazilo u obzir. Verujem da je plaža predivna kad je suša, ali... More je podivljalo, a u glavi su nam se stalno vrzmali stihovi: „Lome me vali, nose me struje!“ Kada upitasmo lokalnog ribara da nas odbaci čamcem do koralnih grebena, k’o da smo mu prs’ u oko gurnuli. Mora da je čovek mislio: „Ovo su neki poluđeli turisti-samoubice!“ Ništa, bazen je majka. Kanda je naš hotel glavno mesto za izlazak međ’ svet. Tako su Mijovići imali publiku načičkanih belitungških glavica na podestu iznad bazena. A gospođica najmlađa Mijovićeva tačno zna kako je to biti zvezda i to pristojna zvezda. Ko god ju je zamolio, pristajala je na fotkanje, a to se dešavalo svakih 15 minuta.
Par dana pre puta sam se sladila kako ću da ronjam oko čuvene olupine broda poznatije kao The Jewel of Muscat. Svi gnjurci sveta je označiše kao jedno od najfantastičnijih ronilačkih mesta. Naime, jedan arapski brod je potonuo nadomak ostrva negde oko 830. n. e. Putovao je od Afrike ka Kini, a nastradao u povratku. Arheolozi su zahvaljujući tom brodu došli do vrlo vredne privatne kolekcije blaga dinastije Tang i saznali da je trgovina između Bliskog Istoka i Kine bila vrlo razvijena u to vreme. Kada je 1999. arheološko istraživanje završeno, olupinu su ipak ostavili na dnu mora i pričali priče da nije svo blago pronađeno ne bi li privukli što više ronilaca-namernika. Vredne iskopine se mogu naći u Artscience Museum-u u Singapuru, dok je istovetna replika broda konstruisana i nalazi se u Omanu.
Zbog uzburkanog okeana nismo ni probali čuvenog belitungškog jastoga sa tri vrste začina. Al’ smo se zato predozirali škampima i lignjama i otkrili da se pržene banane najbolje spravljaju upravo na ovom, rajskom ostrvu.
Ne vredi, da bismo doživeli „indonežanske Karibe“ moraćemo da ih posetimo kad nastupi sušna sezona!
Fotografija: Igor Mijović
