Reči lete
Autor: Aleksandra Saša Kivela
Verba volant – scripta manent / Reči lete, ono što je napisano –ostaje
Sjajni su ti Latini, mislila sam ja, davnih 80-ih, kada sam se sa nekim njihovim izrekama srela po prvi put. Činilo mi se da im je “svaka zlatna“ i na mestu i, kao takva, nije predmet preispitivanja.
Mnogo godina kasnije, eto mene gde se pitam: imaju li snagu samo napisane reči? Šta je sa onim što izgovaramo? Gde odleti? I da li zaista?
Da li to znači, ako reči lete, da nam je dozvoljeno da kažemo sve što nam padne na um? U afektu, ljutnji, svađi? Znači li to da izgovorene reči nemaju nikakvu vrednost? I nije li onda verbalna komunikacija pusto blebetanje, bez ikakvog smisla, važnosti, težine?
Izgovorena reč. Nije da nije važna. Ona može da bude početak problema. Ili početak rešenja.
Može da boli. Da li nas neko uči o tome? Da se reči računaju.
Neko može toliko da nas povredi u tri reči, da posle nismo u stanju to da zaboravimo godinama. I da ne prestane da nas boli sve to vreme. Ostanu te reči, negde duboko u nama. Nisu nigde odletele. Povredile su nas.
Reči mogu da ubiju ljubav. Prijateljsku, partnersku, sestrinsku, roditeljsku.
Navikli da svašta izgovaramo, ne razmišljamo da smo posle ružnih reči jedni drugima za korak dalji. Korak po korak, gubimo jedni druge. Jer, nema povratka na staro.
Zapitajte se samo koliko puta ste nešto razmišljali “u sebi“, i koliko puta
ste mislili da li da nešto nekome kažete, ali ste to ipak zadržali za sebe, samo da ne biste uvredili tu osobu. Jezik nije savršeno sredstvo komunikacije, tako da se gotovo po pravilu dešava da značenje koje rečima pridaje onaj ko ih je izgovorio nije istovetno s mnoštvom značenja, koja rečima daju oni koji ih slušaju. Jednom izgovorena reč, zahvaljujući svom “samostalnom životu“, može imati posledice koje onaj ko ju je izgovorio uopšte nije imao na umu. Međutim, kad jednom opredmetimo svoje misli izgovorenim rečima, povratka nema.
Ljudi se užasno nemarno odnose prema rečima koje izgovaraju – kao da reči nisu uopšte važne – kao da se računaju samo dela. Međutim, i reči su dela. Način na koji govorimo i šta izgovaramo utiče na kvalitet naših odnosa sa drugima.
Zato, s posebnom pažnjom birajmo svoje reči koje izgovaramo sebi i drugima. Svaka naša reč je naša kreativna moć. To što izgovaramo je naša snaga. A snaga dolazi od prihvatanja odgovornosti za svoj život. Ako smo odgovorni za život, potrebno je da budemo odgovorni i za ono što kažemo.
Samo jedna naša reč može ulepšati nečiji dan i život, kao što nas jedna pogrešna reč može udaljiti od onih do kojih nam je stalo. Mislite o tome. I birajte reči.
