Šta se tebi dopada!?
Autor: Ceca Stanković Avakumović
Koga zabole šta se tebi dopada? Ne pišem zbog tebe, nego zbog sebe. Da li zaista misliš da mi je važno tvoje mišljenje, dok sediš kod kuće i beskrajno smišljaš zavere, dokoni čoveče. Oddokoni se. Pronađi neku tačku i zagledaj se u nju, i razmišljaj ko te mrzi i zašto te mrzi. U svetu anarhije koji i nije stvaran, pravilo je da nema pravila u stvari. Ljudi koji ga čine jesu stvarni i željni slobode koje im taj svet pruža. Svet satkan od reči i mišljenja i različitosti, svet bez granica, svet o kome su mnogi maštali. I taj svet je najbliži anarhiji, koju ljudi priželjkuju, a ne žele da priznaju. Svi su naoružani, neki da bi se branili, a neki da bi napadali. Bez smrtnog ishoda. Municija je različita, od ćoraka, cveća, foliranja, proseravanja, mudrih misli, do hvalospeva sujete, lepote tela, uma, svega ljudskog za šta kažu da nam nije strano. Nismo svi spremni za ovaj novi vrli svet, ali većina nas je u njemu, jer je tako zanimljiv i pun svega i svačega, cirkus kakav nikada do sada nije viđen. Odlična pozornica, za tvoju predstavu. I svi mogu da gledaju, sve je fraj, pa poteraj. Sve je nestvarno, ali zapravo stvarno. Odlično mesto za razne vrste umišljenih žrtvi, koje su željne pažnje, a tobož su naivne, praveći se nevešte, za borbu nespremne. Nespremne da čvrsto brane svoje stavove, a prethodno su imale premijeru kojoj nisu svi aplaudirali. Baš kao ti! Ili ja! Ili on! Ili ona! Ne upiri nikada prstom u tuđa nedela, ako taj prst nisi namenio i sebi. Svi smo mi svesni svojih postupaka u ovom svetu, ali uporno zaboravljamo da je on, kao što rekoh, podjednako stvaran koliko i nestvaran. I potezaćemo i jedno i drugo u zavisnosti od prilike i kako nam odgovara. Čuj, nisi li ti od onih kojima je važnije koliko je velik oblak prašine koji se podigao, od same prašine koja bi verovatno pokrila to što ti želiš da podeliš sa svetom?! Nisi li ti najveći anarhista od svih, donoseći haos vešto uvijen, toliko dobro sakriven da deluje potpuno bezopasno, sitni mali pucnji. Nadaš se da će neki od njih pogoditi metu i napraviti te žrtvom. Neko ko dugo puca u prazno, samo čeka pravi trenutak, da ga neko izvuče iz rupe i izvede na scenu. Ti si od onih ljudi koji će sve učiniti da do toga dođe, o da, imaćeš svoju predstavu! Konačno. Svoje sranje ćeš moći da predstaviš svima, koje u ovom stvarnom svetu nikada ne bi mogao. Ovako je lakše. Razumem tvoje porive, ne opravdavam one koji napadaju bez razloga, ali mislim da je podmukliji onaj koji svesno stvara takve situacije. Ko svesno izaziva ono loše u čoveku, ko vabi, ko je svesni huškač skriven iza tastature. Ti si od onih koji umeju da iskoriste situaciju i okrenu je u svoju korist, koji ne znam kakvi su u stvarnosti, ali naslućujem. Instikt mi govori da je za tebe ovaj virtuelni svet, da uprostim stvar, u ravni sa ovim svakodnevnim, što i nije sasvim moguće izjednačiti. U stvarnosti možda niko od nas nema dovoljno hrabrosti za mnogo toga, ali ovde, na ovom nematerijalnom mestu, možemo se prikazati boljima nego što zapravo jesmo. I time pridobiti sledbenike, svojom krotkošću i povicima: "Nepravda, nepravda", tražeći sažaljenje, samislost i razumevanje. Istovremeno ga ne dajući za uzvrat. "You can fool some people some time, but you can't fool all the people all the time" rekao je Marli. Ovim tvrdim, da je ovaj vrli, naoko haotični, nestvarno stvarni svet ili kako god ga nazvali, savršeno mesto za sve frustracije, jer ovde vlada sloboda govora. Krasna pozornica za razne igrokaze, onih koji ,,misle i kazuju", gde je sviđanje hrana, a šerovanje mišljenja bogovska gozba. Krugovi, krugovi ...
I sad, da li je meni bitno šta vi mislite o ovome? Bitno ili nebitno, pitanje je sad?
*"Da li je ljudskog duha dostojnije
Trpeti praćke i strele sudbine nasilne,
Ili oružje dići na more muka
I otporom ih sve zauvek okončati?"
Da li je vredno sviđanja ili prosleđivanja kog, ili ne vredi ni pišljiva boba tog, na volju neka vam bude, jer se ne plašim ni vas, ni vaše osude. Al' sujeti mojoj hrana će biti, priznajem vam to, al' ta gozba kratkog je daha, ne ispuni srce svo.
*Hamlet
Photo credit: Pedro Moura Pinheiro via Scandinavian / CC BY-NC-SA
