Protesti i mediji
Autor: Miljan Paunović
Da se razumemo, u Srbiji se „kuka“ već 26 godina unazad, tako da protesti, pobune, najave istih ništa novo. Možda da smo kao ljudi malo složniji, sve to nam ne bi ni bilo potrebno, nego bismo živeli i potpuno bi bilo nevažno „ko je iz koje stranke“
U svakom demokratskom društvu, pa i našem, protesti (kada su potrebni) su nešto normalno, jer u suprotnom ako se građani ne bi bunili, odnosno kada ne bi imali pravo na demonstracije, to ne bi bilo demokratsko društvo. Prosto k’o pasulj. Kod nas, u našoj tzv. demokratiji, protesti traju već dve i po decenije unazad, nekada su jači, nekada su mirniji, nekada se i ne čuju, ali traju.
Svedoci smo poslednjih nedelja da se u Beogradu protestuje zbog raznoraznih događaja poput rušenja objekata u Savamali, ali i u Novom Sadu zbog smene rukovodstva u Televiziji Vojvodine. Nezadovoljnih je uvek bilo (a i vlast je nezadovoljna baš zato što se protestuje, što i nije baš demokratski), i biće - to je nekako u ljudskoj prirodi. Ali, zar nije logično da kada se vlast smeni na izborima i dođe nova, da će ti novi mandatari i većinski poslanici vladati i medijima? Uvek bilo. Posebno televizijama i radio stanicama sa nacionalnom frekvencijom, gde nam prezentuju „njihovu realnost“ kreiranu iz kabineta. Pa ljudi, kakva je to vlast ako ne drži jednu od osnovnih poluga moći – medije, odnosno reč!
S obzirom da pišem za Direktnu reč, biću direktan. Pobedio Vučić, a glavnu reč na nacionalnim televizijama vodi npr. Čeda Jovanović. Pa je l’ to logično? Ili Pajtić Bojan? Da ne kažem Boris Tadić?
Nekako je normalno da kakav je kvalitet vlasti, da takav bude i kvalitet TV programa. Te tako, ako je na čelu države premijer koji se predstavlja kao „narodni“ ( preciznije „seljački“, ali ne u pežorativnom smislu za pravog seljaka – zemljoradnika), onda je sasvim razumljivo da se na programima pojedinih nacionalnih televizija emituju emisije sa prostitukama, pardon starletama. Seljak to voli! Sasvim je ok. da se sluša muzika bez nota, i da se puštaju porno filmovi u sred noći, a sve češće i dana. I to oni „tvrdi pornići“. Da ne nabrajam više šta se emituje, jer se jasno vidi.
Poznato je da je većina građana Srbije izabrala aktuelnu vlast (koja će se uskoro aktivirati potpuno), i tu nema pogovora, jer su izbori bili regularni sve dok se ne dokaže suprotno. S druge strane, nekadašnji članovi, simpatizeri vlasti se bune, jer imaju to pravo, ne sviđa im se ova vlast, koja već „gospodari“ Srbijom dve godine, a može se reći i četiri unazad. Da su loša vremena, jesu, da se ne vidi budućnost, ne vidi se, ali mi jasnu budućnost ne vidimo već 26 godina.
Zašto je to tako? Možda zbog toga što smo zaboravili da budemo ljudi, nego se „delimo“ na Vučiće, Pajtiće, Tadiće, Dačiće... Možda zbog toga što se ne ponašamo ni malo civilizovano, što umemo pre da mrzimo, nego da volimo, i što pre odmognemo nego što pomognemo. Možda bi i protesti u Srbiji imali smisla kada bi protestanti bili jedinstveni, jer sam na društvenim mrežama video da se čak ni opozicija ne slaže kako treba! U praksi pojedini ljudi koji dođu da podignu svoj glas, nisu „podobni“ jer su iz „te i te stranke“.
Sve dok se bavimo strankama i čekamo bolje sutra od njihovih vođa, nama života nema. Zašto? Pa zato što smo svedoci da kaskamo u mestu, a sada se već vraćamo unazad zbog „jednih te istih“ samo u novim odelima i debljim novčanikom.
Videćemo kojim intenzitetom i brzinom moderna Srbija, pre svih mladi, imaju snage da protestuju do kraja i da dođu do cilja. Samo da u međuvremenu ne zaborave šta im je glavni cilj, misleći na neke druge lidere i vođe, i na političke igre i zamke.
