DEKLARATIVNO
Autor: Milovan Subotić
„Mi bismo u Evropsku Uniju, ali pod našim uslovima“, rečenica je koju je svojevremeno izgovorila tadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević, koja je zaslužila i mesto u delu najave za „Kažiprst“, sada već upokojenog Radija B92.
I zaista, kao što postoje slike koje govore više od hiljadu reči, tako postoje i rečenice koje govore više od ispraznih tomova brižljivo složenih u police da bi (ska)radne sobe kvaziintelektualaca delovale dovoljno načitano njihovim neukim prijateljima.
Primera je bezbroj:
- Zar mislite da bismo mi izručili srpske heroje nekom tamo političkom sudu, da to od nas ne traži Evropa?
- Pa ne bi valjda osudili srebreničko i ostala ludila, da nam se to ne stavlja kao uslov za evrointegracije?
- Šta mislite, mi bismo podržavali organizaciju Prajda, da nas ne pritiskaju sa svih strana?
- Naravno da ne verujemo u promovisanje ženskih prava, ali morate znati da to traže od nas?
- Slažemo se da ne postoji bolji model vaspitavanja naše dece od batina iz raja izašlih, ali to moramo da ispunimo da bismo otvorili predpristupne pregovore.
- Pa ko bi udario na udomljene u javnim preduzećima da to od nas ne traži MMF?
- Svesni smo mi da je Amerika zlo, ali moramo da imamo najbolje odnose sa njima, sila je to.
I da prepričamo. Znamo mi da su Mladić i Karadžić heroji i da su zločin napravili u samoodbrani, svesni smo i da pederi trebaju šetati u svoja četiri zida. Takođe nam je jasno da žene od nas traže da ih mlatimo, da nema tog učila koje će deca bolje razumeti od pruta i ponekog šamara pride, kao i da su ove „Sodoma & Gomora States“ poslednje koje treba da nas uče kako bi naše društvo trebalo da izgleda. Ali, dajte molim vas, 'ajde da se ujedinimo u lažima, 'ajde da njih ubedimo da ćemo posvećeno raditi na svim, izdiktiranim nam u beležnicu, zadacima. Deklarativno, kako drugačije. Čim ih zajebemo, vratićemo se mi našim proverenim vrednostima. Samo još ovaj potpis, samo još ovaj sporazum, samo još ovo poglavlje..
U jednom starom vicu, Mujo i Fata idu tako džunglom i dolaze na neki improvizovani most kojeg treba da pređu. I tako, oni na pola mosta kad se pojavi Tarzan i objasni on Muji da mogu preći samo ako mu on kresne Fatu. I Mujo pristade, ulog je veliki, slobodan put ka izvorima sa druge strane mosta. Tarzan dalje objasni pravila: nacrta jednu liniju na sred mosta i reče Muji da za vreme dok on kreše Fatu ne sme da pređe liniju. Mujo se ponovo složi. I tako, Tarzan navali da kreše Fatu, a Mujo sve vreme vrišti od smeha. Nakon obavljenog posla Gospodar džungle se obrati Muji. Pobogu, čoveče, ja ti krešem ženu a ti umireš od smeha. A Mujo će slavodobitno: dok si ti kresao Fatu ja sam bar deset puta prekoračio liniju!
I tako, zajebasmo mi EU, zajeba Mujo Tarzana... deklarativno.
