Neinteligentni nedizajn

Neinteligentni nedizajn

Autor: Predrag Stojadinović

U prethodna dva teksta smo na veoma laički i prizeman način minimalno prešli preko teorija velikog praska i evolucije, te ćemo sada pogledati još jedan veoma besmislen i pogrešan argument protiv obe ove naučne činjenice, a to je tvrdnja da je sve oko nas dizajnirano, te da nije nastalo prirodnim putem već je posledica neke natprirodne inteligencije.

Već u startu je prebolna ironija to da veoma neinteligentni i ozbiljno neobrazovani ljudi pričaju o nekakvoj natprirodnoj inteligenciji, ali to je već druga priča.

Ono što ovi ljudi tvrde je da kada pogledamo koliko je kompleksno, recimo, ljudsko oko, ne možemo a da ne vidimo da je dizajnirano i da je proizvod nekakve superiorne inteligencije a ne prirodnih procesa.

Možemo.

Tačnije, ne samo da možemo, već moramo to da zaključimo kada pogledamo bilo koji deo ljudskog tela. A naročito ljudsko oko koje, ako bi bilo dizajnirano, bi predstavljalo jedan od najglupljih i najlošijih dizajna ikad, a taj dizajner ne da bi dobio otkaz, nego bi mu bilo zabranjeno da se ikada više bavi dizajnom. Da i ne pričamo o tome da bi se soko, orao, sova ili čak najobičnija domaća mačka obeznanili od smeha kada bismo im rekli da je naše ljudsko oko savršeno.

Krenimo redom.

Ono što ovi ljudi nikada ne objašnjavaju je ko je dizajnirao tog dizajnera koji bi morao biti barem toliko kompleksan, ako ne i kompleksniji od onoga što je sam dizajnirao, čime dobijamo beskonačni niz dizajnera. Ovo se ili izbegava, ili objašnjava besmislicom da je dizajner nedizajniran. Na taj način oni uništavaju svoj sopstveni neargument, jer ako je kompleksnost nečega obavezan “dokaz” da je dizajnirano, onda to mora da važi za apsolutno sve što je kompleksno, pa tako i za tog imaginarnog dizajnera. A, ako postoji nešto što je kompleksno a ne zahteva dizajnera, zašto to ne bi bilo upravo ljudsko oko i sve ostalo što nam izgleda kompleksno u prirodi?

Druga stvar koju ovi ljudi nikada ne objašnjavaju je da li vide da je u pitanju dizajn i kada pogledaju u stenu, ili oblik neke obale, ostrva, planine ili bilo čega očigledno prirodno nastalog. Jer, ako je sve dizajnirao nekakav natprirodni dizajner, onda bismo svuda i u svemu morali da vidimo da je dizajnirano, te ništa ne bi smelo da nam izgleda prirodno. A mnoge stvari ne da izgledaju prirodno, nego su sasvim očigledno prirodne.

No, batalimo filozofiranje za početnike i pređimo na konkretni primer. Taj primer je upravo ljudsko oko, na koje se ove neznalice uvek pozivaju tvrdeći da je toliko kompleksno i savršeno, da mora da ga je neko dizajnirao. Koliko je ovo pogrešno i zapravo nemoguće dokazuje takozvana slepa mrlja, deo mrežnjače koji nema čulne ćelije jer se tu nalazi rupa kroz koju očni nerv izlazi iz oka.

Zašto očni nerv izlazi iz oka?

Pa zato što je oko toliko “inteligentno” “dizajnirano”, da su sve čulne ćelije okrenute naopako, ka spoljnoj strani oka, ka unutrašnjosti lobanje, a ne ka zenici. Dobro ste pročitali, natprirodni prepametni dizajner je sve fotoreceptore okrenuo naopako, ne ka izvoru svetlosti već potpuno suprotno, ka mraku lobanje. I upravo zbog toga, očni nerv nastaje unutar oka, te nekako mora i da izađe. Taj izlaz je slepa mrlja, rupa u oku gde nema receptora.

Zbunjujuće?

Pogledajmo to ovako. Imamo kameru, koja ima sočivo, dakle otvor kroz koji prolazi svetlost, zatim praznu tubu na kraju koje se nalazi ploča sastavljena od sićušnih fotosenzora. Ti senzori svetlost detektuju na jednom kraju dok na drugom izlazi mala žičica preko koje oni šalju informacije o tome šta su detektovali. Žičice iz svih fotosenzora se spajaju u jedan kabl koji vodi do procesora negde dalje unutar kamere. Kako biste Vi okrenuli te fotosenzore? Ka sočivu, pa žičice i kabl na drugu stranu ili obrnuto, senzore ka unutrašnjosti kamere a žičice i ceo kabl ka sočivu?

Ako okrenemo sve naopako, kabl onda mora da izađe iz te tube između sočiva i senzora da bi stigao do procesora, te na ploči sastavljenoj od fotosenzora onda mora biti rupa kroz koju će kabl izaći. Tu tada neće biti fotosenzora, pa će taj deo slike nedostajati.

Upravo tako je “dizajnirano” i ljudsko oko.

Verovatno se pitate kako mi onda ne vidimo crnu tačku tamo gde nam nedostaju senzori? Odgovor je vrlo jednostavan. Naš mozak uzima podatke koje dobija od fotoreceptora neposredno oko slepe mrlje i na osnovu njih nagađa šta bi u tom praznom prostoru moglo da bude i tako popunjava tu prazninu. Naš mozak, efektivno, nas vara i ubeđuje nas da vidimo nešto što zapravo ne vidimo. Međutim, ljudski mozak je toliko dobar u tome da mi skoro nikada ne primećujemo da nešto ne valja. A kada i slučajno primetimo, mi ne budemo toga ni svesni već prelazimo preko toga kao da se nije ni dogodilo.

Ali, zašto biste mi verovali na reč, naročito ako se uzme u obzir činjenica da ja ne želim da mi iko ikada veruje, već da sve što pišem i govorim sumnja i proverava?

Postojanje slepe mrlje možete sami potvrditi.

Možete na guglu pronaći veoma mnogo slika i stranica koristeći “blind spot illusion” za pretragu.

A možete koristiti i sliku u ovom članku. Zatvorite levo oko i desnim okom gledajte direktno u znak plus (+). Zatim se polako približavajte slici i u jednom trenutku će slon na desnoj strani u potpunosti nestati. Ovo naravno zavisi od rezolucije i veličine Vašeg ekrana. Na mobilnim telefonima neće funkcionisati jer su premali. Možda postoji mogućnost da ova iluzija funkcioniše i na mobilnim telefonima ali samo ako imaju dovoljno veliki ekran i ako ih okrenete horizontalno.

Kada slon nestane, ako samo minimalno pomerite oko u bilo kom pravcu, on će se ponovo pojaviti, pa ako se ponovo fokusirate na znak plus, a da niste ni malo pomerili i glavu, slon će magično ponovo nestati.

Slon nestaje upravo zbog toga što upada u slepu mrlju, pa naš mozak uzima ono što vidi oko njega da popuni tu prazninu. Pošto se oko slona nalazi samo beli prostor, naš mozak celu prazninu popunjava tom bojom te izgleda kao da slona uopšte nema.

Ovde ironija postaje još bolnija jer baš omiljeni primer ljudi koji tvrde da je sve oko nas dizajnirao nekakav natprirodni inteligentni dizajner, upravo taj koji dokazuje da dizajner ili ne postoji ili je katastrofalno netalentovan za dizajn.