Ne od majmuna, majmune
Autor: Predrag Stojadinović
U prethodnom tekstu smo veoma laički prešli preko teorije velikog praska, jer je to u današnjem svetu nažalost neophodno, s obzirom na to da veliki broj ljudi ne zna ni banalne osnove te teorije, šta ona objašnjava, a šta ne.
Ali to nije jedina tema gde ljudi koji pojma nemaju o čemu pričaju vole da se prave prepametni i da dokazuju neke svoje besmislene gluposti i bajke. Tako ćemo sada, nakon prethodnog teksta u kome smo imali nauku za glupake, astrofiziku za glupake i kvantnu mehaniku za glupake, preći na biologiju za glupake.
Pretpostavljam da ste već pogodili da se radi o teoriji evolucije.
Krenimo redom.
Reč teorija ima dvostruko značenje. U svakodnevnom životu ona označava bilo kakvu nedokazanu ideju ili pretpostavku. Te u svakodnevnom korišćenju reč teorija označava ono što bi se u nauci zvalo hipoteza. Dok reč teorija u nauci označava kulminaciju istraživanja i eksperimenata, vrhunac naučnog rada, nešto nakon čega nema dalje osim, naravno, neprestanog preispitivanja te teorije i upornog pokušavanja da se ona opovrgne, što je osnova i glavna vrednost same nauke.
Prema tome, kada neko kaže “evolucija je samo teorija”, jedino što je uspeo da dokaže je da je glup i neobrazovan, te da nema pojma o čemu priča niti šta znače reči koje koristi. Jer, onda je i teorija gravitacije samo teorija, pa se stoga pozivaju svi koju sumnjaju u naučne teorije da istu provere izlaskom iz stana na sedmom spratu kroz prozor, a ne na vrata.
Idemo dalje.
Teorija evolucije nije isto što i sama evolucija. Reč evolucija bukvalno znači promena, razvoj, i u ovom kontekstu se taj termin odnosi na razvoj svih živih bića na Zemlji od prvobitnih jednoćelijskih organizama. Stoga je evolucija proces razvijanja svih živih bića na Zemlji i on se nepobitno, apsolutno naučno dokazano, dogodio. Tu ne postoji nikakva rasprava, nikakve debate, sumnje, dvoumice. Evolucija se dogodila.
Teorija evolucije, sa druge strane, je ljudski pokušaj da se prirodni proces evolucije objasni i razume. Ta teorija se, naravno, za preko 150 godina svog postojanja minimalno menjala i prilagođavala novim saznanjima i otkrićima, ali je osnovna ideja Čarlsa Darvina i Alfreda Valasa ostala nepromenjena: sva živa bića su u srodstvu i razvila su se od prvih jednoćelijskih organizama.
Za tih 150 godina svog postojanja, teorija evolucije je postala jedna od najbolje potvrđenih i dokazanih teorija u nauci. Stoga je dovođenje ove teorije u pitanje ravno sumnji da će lopta pasti na zemlju ako je ispustimo.
Na kraju, teorija evolucije ne govori o tome kako je život na zemlji nastao, a još manje o tome kako su nastale planete ili ceo svemir, što neznalice često vole da koriste kao nekakav argument protiv teorije evolucije. Nastankom života na Zemlji se bavi druga, relativno mlada grana biologije pod nazivom abiogeneza, dok se teorija evolucije bavi razvitkom živih bića nakon što je život već nastao u obliku primitivnih jednoćelijskih organizama.
Možda najpopularnija zabluda je ona o nekakvim fosilima koji navodno nedostaju. Ovo je apsolutna budalaština iz prostog razloga što teorija evolucije ni na koji način ne zavisi ni od jednog jedinog fosila. Možete uzeti sve fosile ikada pronađene, eliminisati ih iz jednačine i teorija evolucije će i dalje biti jedna od najbolje dokazanih teorija u nauci. Dakle, činjenica da neki ljudi nisu sposobni da vide veze između nekih fosila je samo njihov problem, ne i problem za teoriju evolucije.
I na kraju, ljudi nisu nastali od majmuna, već današnji majmuni i ljudi imaju zajedničkog pretka.
