Gospođa
Autor: Vera Vujičić
Gospođo! Aha, okrenuli ste se! Znači, smatrate sebe gospođom, to vam je titula? Tako sebe vidite i želite da vas i mi tako vidimo? Nego, nešto ste mi poznati, kao da vas se sećam iz onih dana, kada se o gospodi nije baš nešto ni razmišljalo, ni razgovaralo. Nismo se mi tako oslovljavali. Ti si, kao i ja, odrasla sa ,,čiko” i ,,teto”, jer su ,,drugovi i drugarice” izašli iz posleratne mode, pa su nam detinjstvo i mladost prošli bez tih kerefeka. Ali, ako, lepo je biti gospođa. Mada, ne znam ti ja tačno šta je to, gospođa. Neko kaže da se gospođa rađa, mada sumnjivo mi to… ono, kao ima neki gen sa gospođinstvo? Ne bih rekla. Verujem da svaka žena ima potencijal da bude gospođa, bez obzira na mesto rođenja ili okolnosti u kojima je rođena. Mada, lakše je onima koje na primerima oko sebe mogu da uče kako biti dobar čovek, pošten i nesebičan, kako gledati svoja posla, ali i pomagati drugome ako možeš. Mnogo znači ako imaš nekog da ti u detinjstvu čita, peva i priča priče, da sa tobom crta i da te vodi u pozoroštance. Nekoga ko te upiše u muzičku školu ili na strani jezik. Jeste, taj milje i taj standard dobro dođu. Nego, nemaju svi tu privilegiju da budu rođeni u takvoj sedini, što ne znači da su šanse propale. Sve se to može postići, kakva god da ti je polazna tačka. E, sada me gledaš tim tvojim našminkanim, damskim očima, vidim, ne razumeš zašto sve ovo pominjem, a lepo smo počeli o gospođama. Dakle, sad treba o sezoni jesen/zima 2016, o Maks Mari i Armaniju, o Keli i Birkin tašnama, koje vrede koliko prosečna garsonjera. Neee, modiranje i lickanje ne definišu damu; ne možeš postati dama u frizeraju, ko god da te frizira i koliko god da ti košta ta frizura. Ni ekstenšns ne pomažu. Ni ekskluzivna garderoba, sve te krpice sa skupim etiketama, ti fensi mantili sa kariranom postavom, ni te gumene čizme koje su skupe, samo zato što na njima piše Hunter.
Do pre 15-20 godina si izgledala drugačije. Bilo je lakoće u tvom držanju i spontanosti u tvom ponašanju. Sad, kad se setim, bila si prirodna. A viđala sam te, kako se vraćas sa posla, preko pijace, cegeri, kese, a ti odlučno ideš, spremna za drugu rundu, kod kuće. Jednostavno obučena, udobno obuvena, sa senkom umora na licu, ali ličila si na ženu. Posećivala te rodbina i stari prijatelji, izlazili ste zajedno, zajedno pekli paprike i pravili ajvar.
Sada toga više nema. Ni prirodnosti, ni spontanosti, ni starih prijatelja. O zimnici, tek da ne govorim! Toga ne voliš ni da se sećaš. Sada si ti gospođa.Imaš drugo društvo, druge poglede na život, sada imaš stil, a i drugi izgled, jedva sam te prepoznala.
Zaboravila si na letovanje u selu kod babe, gde su ti sliku uramljenu držali na zidu, kao da si infantkinja Margarita. Sada te samo interesuju all inclusive resorts, mondenska mesta, jahte...
Zaboravila si posete tetkama i partaje, česmu u dvorištu sa turskom kaldrmom, u kome mirišu noćne frajle. Ništa te to ne interesuje, sve se zaboravila. Sada te privlače drugi mirisi, Flowerbomb i Bond no.
Ti više ni nemaš prave uspomene. Izmislila si druge, lepše, u kojima su neke otmene bake, noćne kape i stare čipke. ,,Sećaš" se finog doručka u roditeljskoj kući, na stolnjaku sa toledo vezom, fina peciva i miris bele kafe, iz tankog Rozental porcelana... Nista to nije bilo tako, što se stidiš prženica i popare? Treba svoje umišljenosti da se stidiš! Falsifikujes svoju biografiju, prerušavaš roditelje, fine, skromne ljude, praviš od njih elegantnu gospodu. Kako ti nije žao, zar ne shvataš da ih time vređaš?! Čak si i krsnu slavu izmislila, iako ti je muž, kao i ti, oficirsko dete, sa Novog Beograda i slavu nikad nisu slavili. E, ali treba biti kao one stare porodice, buržujskog porekla. Reč buržuj ti se jako sviđa.
Nije stvar u spoljnom izgledu, već u unutrašnjoj dekoraciji. Ako to nemaš, gospodžo, nisi dama već karikatura. Videli smo mi to već, od Sterijine pokondirene ,,miko fo” Feme, do Nušićeve ministarke Živke. Tužno je to. Radije bih da takve srećem samo u literaturi, a ne u životu.
Humanost, gospođo, humanost, a ne novci i praporci!
