Batina ljubavi

Batina ljubavi

Autor: Aleksandra Saša Kivela

Tučem te, jer te volim; tučem te, jer te volim; tučem te, jer te volim... zvoni u mojim ušima već danima.

Ona je moja dobra prijateljica. On je moj prijatelj i brat. Lepši i nasmejaniji par nisam upoznala. Čini se da su oduvek zajedno. Činilo se i da im je brak divan. Vazda puni novih ideja i planova. Za život. Njihov zajednički život. Divni ljudi, sjajni prijatelji, uvek tu za druge.

Kada mi je ona nedavno rekla da imaju probleme i da su odlučili da se razdvoje na neko vreme pomislila sam, pa dobro, to je trenutna kriza, nema šanse da njih dvoje to ne reše. Jer to su njih dvoje - najskladniji par koji postoji.

A onda je usledio šok. On - najbolji čovek na svetu, digao je ruku na svoju ženu! I to nije bio prvi put. Sa nevericom sam slušala šta mi govori.

- Tuče me jer me voli, rekao je. Zatvorio mi je oba oka. Polomio me, ne mogu da hodam... Nisam ga prijavila... Nisam išla kod doktora... Nisam, zbog dece...

- Šta ćeš da radiš? Kako da ti pomognem?

- Ne znam. Samo znam da je sa nama gotovo. Čekam da prođu modrice i podlivi. I ne govori nikom ništa. Bar sam u svojoj kući, ako mu ponovo tako šta padne na pamet prijaviću ga...

Od tog dana u glavi mi milion i jedno pitanje, a odgovore nemam.

Treba li da se umešam i da prijavim čoveka kojeg poznajem ceo svoj život? Kako i na koji način da pomognem svojoj prijateljici?

Kako da se ponašam, ako njega budem srela na ulici? Da li je ona zaista odlučna u nameri da ga napusti? Da li je svesna da će muškarac koji jednom digne ruku na ženu, učiniti to ponovo?

Psiholozi i ostali stručnjaci koji se bave ovim sve prisutnijim problemom u našem društvu kažu da je veoma važno pružiti podršku ženama koje su žrtve porodičnog nasilja:

,,Ako sumnjate da neko vama blizak trpi nasilje treba toj ženi da pružite podršku i date joj do znanja da ste joj na raspolaganju ako želi sa nekim da porazgovara o tome kako se oseća. Važno je da pokažemo ženi da smo za nju zabrinuti i spremni da je saslušamo pažljivo i bez optuživanja i procenjivanja. Uvek je važno da joj kažete da ona nije kriva za nasilno ponašanje svog partnera. Pomozite joj da dobije prave informacije o pomoći. Uputite je u to da je nasilje krivično delo zakonom kažnjivo, da postoje mere koje se mogu preduzeti radi zaštite. Takođe, važno je da osobi date do znanja da ste tu za nju tokom trajanja postupka, ako to bude želela.“

Međutim, naglašavaju stručnjaci da je neophodno da ženu koja trpi nasilje pustimo da sama odluči da želi da napusti nasilnika ili da zatraži pomoć:

,,Ne treba joj sa strane sugerisati niti joj nametati sopstvene stavove. Ne treba davati savete, niti se upuštati u vrednosne ocene njenih ili postupaka njenog partnera. Iako često mislimo da možemo da pomognemo ženama koje trpe nasilje treba da znamo da postoji posebna obuka za razgovor sa njima i da adekvatnu podršku ne može bilo ko da pruži.”

 I evo nas do jedne velike istine: Žrtvi fizičkog zlostavljanja nemoguće je pomoći ukoliko ona sama ne zatraži pomoć! Još jedna poražavajuća činjenica jeste da u većini slučajeva to izostaje, jer nakon više godina nasilja nad ženom - njeno samopoštovanje strada.

 Retki su ljudi, i muškarci i žene, koji razumeju da izlaz iz začaranog kruga nasilja nije nimalo lak. Često je ženin izlazak iz  nasilja predstavljen  krajnje jednostavno, poput recepta: pokupiti se i otići. Ova jednostavnost i jednostranost  ,,rešenja” vodi ka banalizaciji izuzetno ozbiljnog i kompleksnog problema nasilja nad ženama, kao i produbljivanju laičkih i stereotipnih stavova koji ovaj problem često prate. Tu dolazimo do najvećeg pitanja o kome se govori povodom partnerskog i porodičnog nasilja, kojim se nedovoljno ozbiljno bavimo, i koje često vodi u nedopustivu osudu žrtava, a to je – zašto žrtva ne napusti nasilnika?

 Brojni su razlozi zbog kojih se žrtve  jako teško odlučuju da napuste nasilnika, a  među njima su nedostatak podrške i poverenja okoline,  kao i uticaj ljudi koji joj, neretko, ne veruju da trpi nasilje ili traže krivicu u njoj, pa vremenom i sama počinje da veruje da je ,,zaslužila” nasilje koje trpi. Dalje, tu su preduge i previše komplikovane zakonske procedure, nedostatak prihoda i mesta na koje bi se sklonila, stid, briga i emotivna vezanost za nasilnika, vera da će biti bolje.

- Strah je najčešći razlog zbog kojeg žene ne napuštaju nasilnika. Osim toga žene često žive u lažnom uverenju da će se njegovo ponašanje promeniti, da će svojom ljubavlju ublažiti njegovu nasilnu prirodu, te da će stvari promeniti na bolje ili da ona može da mu pomogne da se promeni i postane bolji čovek. - navodi Vesna Stanojević iz ,,Sigurne kuće", na čiji telefon se od početka godine za savet ili pomoć obratilo više od 4.000 žena.

Veliki problem predstavlja i činjenica da žene ne poznaju sopstvena prava kao i zakonske procedure koje predugo traju.

Čini se da su žene u borbi protiv nasilja prepuštene same sebi.   Čak se i mediji u Srbiji ovim problemom bave uglavnom na senzacionalistički i stereotipni način, uz degradiranje i okrivljavanje žrtava. Umesto da izveštavaju odgovorno analitično i informativno, oni se bave privlačenjem što većeg broja publike i povećanjem tiraža, što  potvrđuje na primer i  odabir reči koje se koriste u naslovu - ,,ispovest" koja upućuje na nešto lično, privatno, ekskluzivno, zanimljivo, a ne na opšti, društveni problem koji se tiče svih nas.

Jedini cilj medija da izveštava o porodičnom i partnerskom nasilju  trebalo bi da bude odgovoran: da što više žena ohrabri da prekinu ćutanje.

Jer, žene treba da shvate da imaju izbor i da su one jedine koje sebe mogu da spasu.  Uz podršku porodice, prijatelja, institucija, države i medija.