Širom zatvorenih očiju
Autor: Emilija Vlajev
Nisam sociolog, ali moje iskustvo se poklapa sa iskustvom Evropljana, uključujući i Azrebejdžance, Uzbekistance i sve ostale koji ne pripadaju Centralnoj Aziji ili Africi. Svakodnevni život u zemlji u kojoj živi nekih 150 nacija, u kojoj je domicilno stanovništvo ubedljiva manjina (ima ih tek nekih 12%), može da vam da poprilično jasnu sliku. Pre dvanaest godina sam došla u Emirate sa predubeđenjem da smo svi isti i jednaki. Onda je usledio kulturološki šok, a sa njim i spoznaja da prema nama belim nemuslimanima postoji rasizam. Opravdanje da su ti narodi bili tlačeni i kolonizirani naprosto više ne pije vodu i davna je prošlost. Više mi ni priča o pohlepnoj Americi za naftom ne pije vodu. Uopšteno govoriti i suditi o ljudima ne uzimajući u obzir njihovu nacionalnu i religijsku (pred)određenost je politički korektno, a samim tim budalasto i s onu stranu realnosti. I nacija i religija ih određuju, i te kako! Ovde se ne radi samo o islamu, radi se i o hrišćanstvu, judaizmu, hinduizmu... Svi oni kojima je religija isprala mozak bez religije ne umeju, jer im je religija uputstvo za sve: brak, razmnožavanje, obrazovanje, moral, porodične i poslovne odnose, odnos prema životu i smrti - jednom rečju SVE! Religija praktikovana na plemenski način je u svemu i svi koji se u to ne uklapaju su za njih niža bića vredna prevare, osude, mržnje. U ekstreminim slučajevima i egzekucije. Iznajmljuješ stan. Za Indijca ili Pakistanca isti stan je jeftiniji nego za Evropljanina, iako će se ovih prvih useliti bezbroj i kontaminirati sve, a potonjih samo jedna porodica koja će ga ostaviti u istom stanju u kom ga je i našla. Isto važi i za bilo koju stvar koju kupuješ gde je trgovac iz neke od pomenutih zemalja. Rasizam je i kada Nigerijac, gorila na vratima, traži ličnu kartu Indijcu koji ulazi u bar da proveri da li je musliman , čiji je vlasnik lokalni Arapin, musliman. Kao što je i rasizam traženje pasoša, vize i lične karte Aližrki koja kupuje plinsku bocu. Normalan odnos i normalne cene možeš imati samo ako si im godinama mušterija, do tada ćeš zasigurno biti prevaren. Stav da sam ,,bela kurva” proističe samo iz toga što nemam pokrivenu glavu i kao takvu me ne treba poštovati. Istovremeno, politički korektni se na to ne obaziru i brane pravo da se svako oblači kako mu volja. Nisam od onih koji osećaju servilnost i strah, poštujem pravila države u kojoj sam. Indijci, Bangladešanci i Pakistanci imaju strahopoštovanje prema lokalnim Arapima, a u Evropljanima vide ljude koje će da prevare. Arapi iz siromašnih zemalja ili zemalja zahvaćenim ratom će maštati o socijalnoj pomoći Evrope, a istu će mrzeti zbog njenih sloboda. Contradictio in adjecto! Da li je novac presudan u svemu tome? Da, jeste, nažalost. Lokalni Arapi putuju, obrazuju se i znaju da će im jedan Evropljanin bolje uraditi posao nego deset Indijaca. Nije problem da odnesete vodu, hranu i garderobu izbeglicama u parku, problem je što ne razumete da su oni svoje barijere i mržnju prema vama poneli sa sobom. Iz balkanske stolice se stvari ne vide jasno kao sa terena. Čast izuzecima, ali princip ponašanja je takav kakav jeste i on ne funkcioniše onako kako ste vi u svojim glavama zamisli da bi trebalo. Nije to modni detalj.
Bio je ovo izveštaj sa lica mesta od osobe koja tamo živi i pravilno shvata način života, svesna dubokih nepravdi ali poštuje pravila zemlje u kojoj živi i radi.