Čitaoci Direktne reči o bombardovanju (2)
Prikaz 1.
Dodir usnama i duga plava kosa koja je sakrila izdajničko crvenilo na mom licu. Davno to beše, ne sećam se ni godine više.
Sklopio sam oči.
Odnekud se opet stvorila tu, na korak od mene s onom čudnom iskrom u očima koja me je ostavljala bez reči..
Čudna iskra se na mah pretvorila u bljesak, opet pa opet i još jedan.
Eksplozije su sustizale jedna drugu dok sam, bačen kao krpa ležao u travi, na pola puta između sna i jave.
Šlem mi je odzvanjao kao crkveno zvono, dok su po njemu padali komadići cigle i betona.
Ode magacin.
Prikaz 2.
Oduvek sam kasnio.
Kasno ležem, kasno ustajem.
Kasno sam se oženio kasno i rodio. Pri kraju decembra.
Samo mi je žena veći baksuz potrefila tri’esprvi.
Logično i u rat sam zakasnio.
Iskreno govoreći nisam mnogo propustio, samo jedno raketiranje položaja. Malo li je.
Tri’es’ godina, moj komšija, deda Dina, na svakoj slavi pričaše kako je zakasnio na Sremski front,
nestalo pušaka pa ga vratili.
Mene nisu. Dali mi top, trocevac, dobacuje cela dva-tri kilometra.
Za dvokrilce i dirižable strah i trepet.
Cela me se Nato alijansa bojala. Ni pod prozor nisam mogao da im pljunem.
Al’ sam zato časno branio otadžbinu. U Riziku posebno, nije mi bilo ravna.
Da ga nije bilo, trebalo ga je izmisliti da se manemo ribolova na Moravi.
U sred’ rata.
Prikaz 3.
Raketa se lenjo vukla prugom. Ne baš šinama nego malo gore, iznad žica
kao da nije želela da pohita mestu gde se zaputila. A i što bi kad su je probudili, ispalili i poslali tovar eksploziva u njoj.
Izgledala je nekako nadmeno, kočoperno. Samom pojavom izazivala je svakog prilježnog nišandžiju da joj uputi pregršt svetlucavih zrna.
Odavno sam je imao na nišanu, pratio, čekajući da mi uđe u domet.
Na sebi je nosila oznake koje sam voleo, s kojima sam odrastao,
simbole dobrih momaka i boraca za pravdu.
Nešto me je steglo u grlu, uzdahnuo sam i prelomio.
Kratak rafal, pa opet još jedan, čisto da proverim kuda idu topovska zrna.
To je to, nagazio sam paučicu do patosa.
Cevi su klizile lagano udesno i bljuvale vatru. Svetleće linije su parale nebo i tamo u daljini završavale se eksplozijama pancirne municije.
Mesec dana kasnije dok me je u bolnici tresla postoperativna groznica, rekoše mi da su je našli u oranju pored Morave.
Ja je više nisam video, nije mi bilo važno koliko saznanje da sam dovoljno ratovao. Protiv sebe.
Autor: Zoran Mitrović
Zoran Mitrović o sebi kaže:
Seljak težak pola veka. Za znanjem hodio al' nikakvu 'artiju nisam pokupio.
Tehnologiju koristim al' prirodu volim.
Ne verujem rečima nego delima, zato uvek dlaku pronalazim.
