MANJE OD NIŠTA
Autor: Jelena Milenković Mladenović
Sanjala sam san u boji. Jun, 2008. leto gospodnje. Ja sam, kao, Džejms Bond, sedim u memljivoj kancelariji britanske obaveštajne službe CKMJB, u javnosti potpuno nepoznate, vodim neobavezan razgovor sa šeficom Agatom Kristi i njenom kafe-kuvaricom Margaret Tačer - Megipeni. Šefica žmuri nad kartom Evrope i vrti zlatno naliv-pero u krug. Gledam kako nasumično ubada površinu na karti i nešto se mislim:,,Džejmse, sad si na*eb’o!“
- Well, dear Mr. Bond, it’s Serbia again!
O, ’lebe mekani i sve svete olovke-pištolji, šta će sad grom u koprivama?!
-Vidite, malo su se izmakli kontroli. Ova garnitura lopova pola krade, sedamnaestinu narodu daje a nismo se tako dogovorili! Narodu može samo ništa, a i to im je mnogo!
- Šta predlažete, šefice?
- Zadatak, 007. Da vidimo... koga imamo na raspolaganju...
Džejms, odnosno ja, podiže noge na sto.
- Imamo par malih. Jedan mali je mali od Uljarica. Diže tegove i pravi decu. Znači, jak +potentan=prepotentan. Njemu smo se nadavali blaga. Dobro se pokazao. Ništa narodu nije dao, čak ni u humanitarne svrhe.
- Ne, ne, ne – kafe- kuvarica Megipeni udari šakom o rešo – Hauaauuaag! – potopi dlan u skoč, da dezinfikuje opekotinu.
- Hag? Mislite? Hmmm...Taj mali , al’ zamalo... Međutim, ima on svog malog u paketu sa svojim matorim. Njima se nismo nadavali blaga...
***
Septembar, 2008. godine.
- Halo, šefice? Ovde Bond... kako, koji? Džejms Bond! Šifra „U Srbiji varoš velika, kroz nju teče reka Morava.“ Odvojili smo matorog i malog, sa malo para i mnogo matorog nameštaja . Sad kad su uvalili guzice, prelazimo na udice. Od malog pravimo velikog, od matorog dvorsku ludu. Od naroda somove i kečige. Neće biti teško, već dišu na škrge.
- Superiška, Bondiška! Mis Megipeni, prebrojte one listiće sa falusnim crtežima, trebaće nam oko trista hiljada.
- Šefice, samo jedno pitanje. Onako, za razbijanje dosade. Zašto ovom narodu ne damo ništa a i to im je mnogo?
- Rešenje je u poslednjem činu, Bonde, Džejmse Bonde. Toj masi daš nešto, pa joj pružiš pravo da bira, i masa odabere one koji joj pokradu i to nešto, i malo više od toga. Masa viče, buni se, priča viceve, ponekad i jede, prstom ne mrda al’ uporno bira one koji joj bar nešto ukradu. Vidite, Bonde, nismo mi bezdušni. Samo pokušavamo da otkrijemo kako, the hell, preživeše mnogaja ljeta sve radeći protiv sebe! As a matter of fact, vreme je da vidimo ’oće li jednom pocrkati, mamicu im da im mamicu maminu, kad im damo najmanjeg od malih, da im uzme to ništa, i više od ništa! Ako ne pocrkaju, prvi ćemo u svetu dokazati da je budalizam neuništiv.
- Šta imamo mi od toga?
- Ništa. I manje od ništa. Al’ nam je dosadno, as well. Vratite se u bazu, nabavili smo kokica i grisina za narednih deset do dvanaest godina. The show begins!
Probudila sam se sivo-bela. Što od straha, što od mraka. Kad ono, šou još traje! Ništa smo. I manje od ništa.
