Kalimero pravde
Autor: Predrag Stojadinović
Za vreme bombardovanja 1999. godine bio sam veoma mlad i još više lud. Za ovih 17 godina sam se barem od mladosti izlečio.
Taj grozni period sam propustio, nisam bio tu. Šetao sam se po Amerikama jer sam 1997. tamo upisao fakultet. Za sve one koji su na ovo prvo pomislili “vidi ga buržuj”, samo ću napomenuti da sam prodao svoj prvi, i jedini, auto, fiću, za kartu u jednom pravcu, dok sam sve ostalo platio sportom i radom. Inače, upravo taj semestar s početka 1999. mi je posebno u sećanju jer sam ga proveo bez novca za hranu, pa sam istu morao da kradem iz menze.
Bombardovanje sam proveo uz telefon i uz redovno odlaženje na proteste ispred Bele kuće. Tek mnogo godina kasnije mi je bilo jasno da smo svi tada bili na nišanu mnogih snajperista po okolnim krovovima, te da je uvek malo falilo da neka budala skoči na ogradu pa da mnogi nastradaju. Ali, kao što rekoh, veoma mlad i još više lud.
Da sam bio lud govori i podatak da sam odmah hteo da se vratim i “branim Kosovo”. Jebalo me Kosovo. Srećom, imam pametnog oca koji me je od te budalaštine uspešno odgovorio. Uspeo je da me odgovori i kada su pogodili RTS pored kog sam odrastao i za koji me vežu predivna sećanja.
Od momenta kada je počelo bombardovanje, pa do kraja mog boravka u Americi, nikada više nisam ustao na američku himnu, koja se, naravno, svira na svim sportskim aktivnostima, bez obzira koliko ona mala i nebitna bila. Svi stoje, Peđa sedi.
Zanimljivo je da me nikada niko nije popreko pogledao, a svi znamo koliko su fanatično patriotski nadareni Amerikanci. Samo jednom, za pune 4 godine mog aktivnog bojkotovanja njihove himne, me je jedna prijateljica, zapravo koleginica iz plivačkog tima, pitala zašto ne ustajem na himnu. Rekao sam joj, veoma pristojno, “zbog bombardovanja moje zemlje od strane tvoje”. Pristojno se nasmešila i rekla: “A, dobro”. A da, i trener ženskog odbojkaškog tima na mom fakultetu je pozvao mog trenera da mu kaže da sam jedan od najvernijih navijača njegovog tima (volim tu odbojku, pa to ti je… žensku, naravno) i tokom tog poziva je onako usput napomenuo kako ja eto nikad ne ustajem na njihovu himnu, na šta je moj trener hladno odgovorio “Can you blame him?” (“Možeš li da ga kriviš?”).
Nakon bombardovanja je ostala tuga i mržnja prema Americi, ali i ogromni telefonski računi koje je trebalo isplatiti.
A ja sam mislio da će moja zemlja posle par godina početi da se oporavlja i staje na noge.
Ispravka, očigledno da nisam bio samo mnogo lud, bio sam apsolutni debil.
Jer evo, 17 godina kasnije, moja zemlja cmizdri kako su je, ničim izazvani, grozni neki tamo iz NATO i raznih Amerika, nju nedužnu i jadnu finu bombardovali. NEPRAVDA! KME!
Bilo me je do sada mnogo puta sramota što sam Srbin, iskreno. Kad smo za himnu izabrali ovo uvredljivu numeru (ako mene neko pita) koju danas tako zovemo. Kad smo izabrali ove koji nas danas vode. I još par puta. Ali kada vidim kmečanje o “nepravednom” bombardovanju, dođe mi da promenim ne samo državljanstvo, nego i ime, prezime, pa nekako i mesto rođenja, samo da se ne bih više nepotrebno nervirao zbog činjenice da mi je narod na žalost katastrofalno zatucan, neobrazovan i jednostavno bolestan.
Ne znam da li ste ikada čuli za državu koja se zove Nemačka? Ili recimo Izrael? Ili Japan??? Ima još primera zemalja koje su na ovaj ili onaj način, pravedno ili ne, milion puta više nadrljali od nas, te grozne 1999. godine. Nisam primetio da kolektivno plaču skoro DVE decenije kasnije zbog toga!
I Nemci, Izraelci i Japanci su mogli da cmizdre nad svojom nesrećom i da kmeče o nepravdi dok ih niko ne sluša. Ali nisu. Mogli su da kukaju i da mrze, ali nisu.
Umesto toga su rekli “OK, podvlačimo crtu i krećemo na novim osnovama”. U tome je čak i Japan, duboko konzervativna i tradicionalistička zemlja, uspeo. Samo Srbi ne.
Nemačka je, mnogi će reći zasluženo, bila apsolutno urnisana. Ali su promenili svest i ustali i danas su među najjačim silama u svetu, sa jednom od najjačih ekonomija.
Izrael je počeo sa par naselja u PUSTINJI, dok su palestincima nudili gotovo ceo urbani deo teritorije. Danas, Izrael je tu pustinju ozeleneo, dok se Palestinci i dalje dižu u vazduh. Srbija i Palestina do Tokija.
Ni Nemci, ni Japanci, ni Izraelci ne ronzaju, već RADE. Izvukli su se iz mnogo većih govana nego ona u kojima mi plivamo već decenijama. Ali nisu kukali, već radili, BORILI SE i napredovali.
Za to vreme, 17 godina kasnije, mi i dalje LAŽEMO sebe, a pokušavamo potpuno neuspešno da lažemo i druge, kako su nas eto ničim izazvani i totalno bez razloga bombardovali. Kako je za sve kriv “truli” Zapad i Amerike, dok smo mi jadni fini nedužni nevini nastradali “na pravdi boga”. Čak i masovno plačemo za monstrumima kao što su Milošević, Šešelj, Karadžić i drugi, dakle za direktne i jedine krivce za sve što nam se desilo, umesto da ih oteramo u tri lepe gde im je i mesto i okrenemo se budućnosti i radu.
Ali ne, mi plačemo i lažemo i što je najgore, ignorišemo i čak se ljutimo kada neko pomene neprijatne činjence i zločine koje su činili Srbi, a koji su bili uzrok bombardovanja.
Granatiranje i spaljivanje i pljačka na hiljade albanskih naselja, masovno ubijanje i raseljavanje civilnog stanovništva jednostavno se nije desilo. A ipak jeste.
Miloševićevo uporno ignorisanje mnogih upozorenja tog “trulog” Zapada, tupi srpski narod vidi kao nešto čime se treba ponositi. Budala ubijao civile, ignorisao upozorenja da će njegov narod najebati, i taj narod se time ponosi. Taj bolesni narod i dan danas, 17 godina kasnije, misli da je to bilo nešto časno, pošteno i ispravno: ubijati civile, ignorsati gomilu upozorenja svetskih sila i time dovesti svoj narod u opasnost je za Srbe ispravno.
Što, budimo iskreni, i ne čudi, kada se uzme u obzir da taj isti blentavi narod najveći pokolj i poraz u svojoj istoriji slavi kao nekakvu časnu pobedu. Kako onda taj narod da ne bude bolestan kada nam se svima od malih nogu ispira mozak budalaštinom da smo pobedili na Kosovu? Kako onda da taj narod uopšte brine o “carstvu zemaljskom”, kada mu je potpuno ispran mozak da je jedino bitno nepostojeća glupost iz bajke, to famozno “carstvo nebesko”?
Naravno da najviše plaču i kukaju oni koji sve računaju u evrima, dok svoj žal za Kosovom najbolje pokazuju oni u Adidas trenerkama i Najk patikama. Ispod trenerke je neizbežna krstača na zlatnom lancu, bez nje ne može i ne ide.
Objektivnost nula.
Razum, nula.
Napredak, nula.
Plakanje, level expert.
To je jedino što Srbi znaju. Da plaču unedogled, da ignorišu prave razloge za zla koja su im se desila i da, naravno, biraju sve gore i gore budale da ih vode. Žao mi je, ali bez mene, dragi bivši sunarodnici.
Da, bombardovanje je bilo jedan veoma grozan događaj koji nikako nije trebalo da se desi.
Ali jedini krivac nije ni NATO, ni Amerika, ni bilo ko drugi. Krivac je pre svega Milošević i vlast koja je činila SVE da bi do bombardovanja došlo, jer su znali da će njima drage osobe biti na sigurnom.
Da, Amerika je “svetski policajac” i prečesto kabadahija, ali gde je bila narodna mudrost i “Sila boga ne moli”? Vlast nije znala kako će se priča završiti? A da ne pominjemo i potpuni i tragični manjak bilo kakvog lobiranja sa srpske strane, u tragičnom uverenju da pravda uvek pobeđuje i da je to, samo po sebi dovoljno.
Odrastite Srbi, ne postoji pravda koja pobeđuje. Postoji lobiranje, postoji rad na državnim interesima, postoji mudra borba. Svašta postoji, ali na veliku žalost, ko iz tragične istorije ne uči, osuđen je da greške neprekidno ponavlja.
Prestanite da za sve živo krivite neke druge.
Uperite JEDNOM prst prema sebi. Shvatite da ste za nešto i sami krivi. Shvatite da ste pogrešno izabrali, da su vas pogrešni vodili.
Budite, bar JEDNOM, objektivni i realni.
I krenite već jednom NAPRED, umesto što uporno idete okrenuti unazad!
Nikada mi nije bilo jasno zašto niti jedna vlast u Srbiji nije vodila računa o lobiranju u korist države. Sve ostale bivše republike lobiraju. Čak iono Kosovo lobira. Srbija nije bombardovana samo zbog zločina nego prije svega zbog rudnog bogatstva Kosova. Da je NATO-u tj. američkim korporacijama stalo do ljudskih prava prvo bi reagovali u Ruandi. Ostatak teksta odlično opisuje živalj u Srbiji.
Kakvo bezobrazno nepoznavanje palestinsko-izraelskog odnosa, toliko lupetanje u svega par recenica na zadatu temu niko informisan i pametan ne bi sebi dozvolio, to je jedino sto mi je upalo u oci u ovom tekstu.
Tekst ne govori o palestinsko-izraelskom odnosu, već je Izrael primer kako iz ničega nasta država.
Briljantan tekst , svaka cast na hrabrosti da se istina saopsti. Ali sta vredi saopstavati istinu nekome ko na mitovima i legendama zasniva pisanje svoje istorije . Pazite sada , da nije bilo bombardovanja i ratova kroz istoriju sta bi srpska vlast-propaganda mogla da ponudi svojim gradjanima – nista.Beograd-Nis se vozom putuje isto toliko vremena koliko se putovalo 1883. godine kada je pruga pustena u saobracaj , putevi su dzade , sume iskasapljene , erozija svake godine odnosi hiljade hektara najplodnije oranice ( narocito pored Drine), Veliki backi kanal koji je iskopan za vreme Marije Terezije i bio dubok 3,5m sada je prepun kancerogenog mulja , na stotine hiljada tona smeca po divljim deponijama , turizam i industrija se spominju samo tek tako , bekstvo hiljada i hiljada obrazovanih ljudi na Zapad (kod Putina ne idu ni mrtvi)… I sada , oduzmi im bombardovanja i Djokovica , pojedinci dozivljavaju istu ekstazu na pomen istih , i dobijes narod bez pismene tradicije , ucenosti , koji ne poznaje dostignuca robno-novcane privrede vec uz tradiciju naturalne-cobanske privrede pokusava da sam sebe zabavlja lazima i izmisljotinama…
Mislim da ovde treba pozvati u pomoci i ucenje francuskog antropologa Levi Brila koji je citav zivot posvetio izucavanju razlike izmedju prostog i civilizovanog coveka odnosno grupa ljudi…
I na kraju , i moje licno ubedjenje je da je rezim Slobodana Milosevica uz podrsku ogromnog broja gradjana Srbije sve ucinio da do bombardovanja dodje.
P.S.Ako upotrebimo metaforu visoke peci i topljenja rude u njoj , sto bi bio rat , i toplog rezima kada nema rude ili energije pa se ne topi ruda jer je gasenje pa paljenje skupo ,sto bi bilo trenutno stanje u Srbiji…
Niije visoka pec u Srbiji ugasena , nije…Sto bi se reklo u onom stihu “I opet ce ako bude srece”.Na radost mnogih “patriota” i zastitnika Srbstva!!! I naravno , Vladimira vladimirovica !!!
U potpunosti se slazem sa vama g Stojadinovic.receno je malo grubo ali samo takav recnik je razumljiv na ovim prostorima.
Tekst odnosno članak je izuzetno glup jer je autor siguran da do bombardovanja ne bi došlo da je na vlasti bio neko drugi a ne Milošević. Nivo gluposti ide dotle da smatra da NATO interveniše protiv neke zemlje kada se tamo krše ljudska prava. Pa što genije nije intervenisao na Kosovu posle 99 ili u kurdisatnu gde se u vreme nato bombardovanja Srbije događa ogroman progon Kurda, ili u S Arabiji. Drugo vređaš Srpski narod što te kvalifikuje kao rasistu jer srpski narod je tupav i primitivan jer eto nosi adidas trenerku i nike patike. Srpski narod je bolestan(kolektivno) jer nije u stanju da razlikuje dobro od zla. Evo šta ti ovde pišeš /Taj bolesni narod i dan danas, 17 godina kasnije, misli da je to bilo nešto časno, pošteno i ispravno: ubijati civile, ignorsati gomilu upozorenja svetskih sila i time dovesti svoj narod u opasnost je za Srbe ispravno/. Ti Predraže mrziš Srpski narod i mrziš sebe što si Srbin, pa vređaš ceo narod svi su ti krivi. Izgleda da je za tebe malo Srba pobijeno valjda treba još, nije ti dosta pokolja, za Srpske žrtve kod tebe neme samilosti samo prezir. Ima još gluposti u ovom tekstu ali ne mogu njima da se bavim jer je i ovo previše.
,
Bojim se, dragi Neško, da niste shvatili tekst. Pre nego što padne još teških reči, valjalo bi da pročitate tekst još jednom. Ponavljanje je majka razumevanja.
Ma ne ti si pogresno razumeo, ne misli on na sav srpski narod, on u stvari misli na onaj deo srpskog naroda kao sto si ti. Koji se ponosi bas time sta je on napomenuo. Ti verovatno predpostavljas da bi bilo bombardovanja i da je Milosevic dan uoci bombardovanja poslusao ruskog i americkog predstavnika koji su dosli da ga mole za saradnju i prekid vojnih dejstava. Ali je on digao svoj prcasti nosic i rekao istorijsko “Srbija se saginjati nece”. Ti se time ponosis, o tebi Pedja pise. Da bi isti prco nakon 78 dana potpisao bezuslovnu kapitulaciju, i ne da se posagao nego je otpuzao i potpisao. Cime se tu treba ponositi, diplomatskom diletantizmu i idiotluku.
Predraže, ja uopšte ne razumem ljude kao ti. Ja sam u Srbiji jer ovde imam posao koji ne mogu da ostavim i zahvaljujući kome živi i moja i još neke porodice. Ja bih voleo da ne živim ovde ali ne mogu da odem… Dakle ne razumem dosta od onoga što si ti osećao. Bio sam i ja student u Americi… Dakle ako si ih mrzeo što su bombardovali Srbiju zašto si tamo studirao? Zašto nisi kupio kartu za Nemačku? Ako si bio besan zato što je neko bombardovao tvoju zemlju, zbog čega nisi jednostavno otišao, pa nisu oni nas voleli ni pre bombardovanja!
Ne filozofiraj mnogo iz ugla žrtve ispred bele kuće jer tamo niko nikada nije nastradao i svako može da se tamo pojavi i protestvuje (takođe lično iskustvo). I ja sam blejao godinama po raznim demonstracijama zalažući se za bolje, a ne za gore, ovde u Srbiji ali sam bio prevaren i ništa nisam promenio kao ni ti. Dakle uzeo si stipendiju koju ti je dao univerzitet iz amerike (pretpostavljam), zemlje koju mrziš ali si ipak uzeo njihove pare(iako si za te pare morao da blejiš na nekom sportu koji si usput i voleo)… U opisu svog studiranja si moralno opravdao i krađu…
Mnogi ljudi su ovde zato što nemaju izbor, kao ja, mnogi su zli, a mnogi su glupi.
Istorija nije počela sa Miloševićem nešto se dešavalo i pre njega.
Ja lično mislim da je podela po naciji jedno zastarelo gledište i izvor mnogo sukoba i smrti kroz istoriju pored religija.
Smeta mi u tvom stavu jer si postavio sve kao da je sve što si ti radio odlično i opravdano, a da mi ovde u Srbiji imamo mogućnost, a da nećemo da promenimo našu realnost! Meni ceo život pričaju neki ljudi kao ti sa nekog moralnog brda koji se ponašaju kao da imaju svu mudrost ovoga sveta! Pa i ti si pobegao jer si imao mogućnost, a posle si otišao u nemačku takođe jer su ti tamo opcije bile bolje.
Ukoliko ti je smor što si ikada bio Srbin kao i meni, zašto si uopšte napisao ovaj tekst, šta tebe briga šta se ovde više dešava? Pričaš kako ti je muka što si Srbin a držiš predavanaja šta treba da rade Srbi u srbiji iz ugla Nemačkog poreskog obveznika i američkog stipendiste…
Malko je to licemerno
A da ti malkice ponovo pročitaš ceo tekst jer ne da ga nisi shvatio, nego si se katastrofalno izblamirao ovim lupetanjem totalno neistinitih i krajnje bezobraznih gluposti i uvreda.
Nemam nameru da ovakvo apsolutno preseravanje udostojim detaljnog odgovora jer bi to bilo katastrofalno gubljenje mog dragocenog vremena. Ni jedna jedina reč u tvom komentaru niti je istinita, niti ima bilo kakve veze sa mojim tekstom.
Sledeći put se prvo potrudi da shvatiš i razumeš ono što si pročitao, pre nego što sebi dozvoliš da se ovako izblamiraš lupetanjem i laganjem.
Imenjace,jedino si zaboravio da je Nemacka podignuta od americkih para,i to da su ulaganja u nemacku privredu pocela vec od 50-ih godina!Takodje,Krupp’s i Siemens su izmestili fabrike na americko tlo kad je poceo rat…i one ni jedan jedini dan nisu prestajale sa radom.Za jJapan si u pravu,ali to je do kulture i tradicije na istoku.Izrael je stvorila Velika Britanija da im cuva kolonije na bliskom istoku…Za sve ostalo se slazem
Pa, upravo je to i poenta. Snašli su se. Imali su šta da ponude nekom većem od sebe, i za uzvrat su dobili šta je njima bilo potrebno.
Slaganje interesa je poenta. Naći način da se naši interesi slože sa interesima nekog većeg od nas.
Vrlo kritički tekst, pomalo nabijen i emocijama. No, to je i normalno, kad se govorio o ovakvim stvarima.
Jedna primedba: zašto porediti Nemce i Japance sa Srbima? Zašto ne poreditit Srbe sa Srbima? Odnosno, Srbe u SFRJ, koji su svega 10-ak godina nakon II sv. rata uspeli da izgrade ekonomski i vojno najjaču državu u regionu (putevi, pruge, škole, bolnice, fabrike…ali bez nekih bogomolja i sličnih gluposti), a 17 godina nakon tog istog rata (koliko je sad već prošlo i od Slobe i od ratova i bombardovanja), jedna od vodećih evropskih i svetskih država, na čelu Nesvrstanih itd.
Znači – može i ume, ali neće – ili nešto drugo koči narode na ovim prostorima da napreduju i stvaraju.
Vidiš, sada me je iskreno sramota što mi to nije palo na pamet. Mada, ako ćemo iskreno, to i nije baš nešto dugo trajalo 🙁
Друже, ако ниси остао у тим Америкама реци колико треба пара, скупићемо некако да те пошаљемо.
Nisam, vratio sam se na kratko u Srbiju. pa sam onda, nakon što sam dobio prvu platu od 100€, sa obećanjem da će MOŽDA sledećeg meseca već biti 150€ a “jednog dana” čak možda i 300€ otišao za Nemačkama.
I? Da li ti je sada drago što ljudi kao ja nisu u Srbiji? Jel vam lepo?
Ništa se ti ne brini za mene, bolje skupljajte pare za sebe same, naročito sad kad vam ovi isti ponovo pobede. Trebaće vam.
Evo koliko vam je dobro bez nas: http://www.politika.rs/scc/clanak/352160/Zbog-niskih-plata-vojnici-istupaju-iz-stroja
“Odrastite Srbi, ne postoji pravda koja pobeđuje. Postoji lobiranje, postoji rad na državnim interesima, postoji mudra borba. Svašta postoji, ali na veliku žalost, ko iz tragične istorije ne uči, osuđen je da greške neprekidno ponavlja.”
Aha, da li to znaci da korporacije, koje mlate godisnje toliko da mogu da otplate 3 puta dugove drzava reda velicine Srbije, takodje lobiraju za svoje interese? Farmacija, Industrija hrane, naftne korporacije i sl?
“Prestanite da za sve živo krivite neke druge.”
Logika vam ne pase 🙂 Zalazete se za lobiranje, odnosno konstatujete ga da postoji kao nesto normalno, a istovremeno se zalazete za to da “ne krivimo druge”?
Dragi Marko, kakve veze ima lobranje kao pojam sa stalnom potrebom prosečnog Srbina da veruje u ”zaveru opakih”?
Dragi Direktna reč,
Vi mora da se šalite? Znači, ništa nije problematično u tome što ako ja imam pare mogu da utičem na to da donosim zakone koji meni idu na ruku? Da utičem na to šta će deca da uče u školi i sl?
Šta vam znači to “prosečan Srbin”? Verovatno odrednica i etiketa koja se koristi kada želite da zvučite intelektualno…
Šta vam je to “zavera opakih”? Možda mislite na činjenicu da se sasvim slučajno desilo to da nam je bankarski ili, na primer farmaceutski sektor preuzet od strane stranaca? Selo se takođe, verovatno ubija slučajno? Takođe, verovatno sasvim slučajno najveće medije u Srbiji drži bivši agent CIAe, Petreus?
Vrlo je jednostavno. Ili igraš po pravilima koja se ne mogu menjati ili sediš i jadikuješ. Prosečan Srbin je upravo to – prosečan. Termin ”zavera opakih” je opštepoznat i koristi se za zbir svih tih koji su nas iskoristili, dok oni koji su nas vodili nisu prstićem mrdnuli.
Diskretna reč,
ne bih se složio sa vama. Da li antilopa koju juri gepard razmišlja kao vi? “Pa eto, to je tako, moram se prepustiti da me gepard pojede?” Ili možda radi sve da se izvuče i da se bori za svoj opstanak? Vi polazite od totalno pogrešne premise da je sistem dobar i da mi samo treba da se prilagodimo, a upravo zbog tog zapada, koji nam je nametnuo sve, Srbija gubi preko 30 000 ljudi godišnje. Autohtono stanovništvo Evrope takođe odumire…Dakle, ako se ne boriš za svoja prava nestaćeš, a vi možete i dalje da se kunete u tipove poput Predraga, koji su vrlo upitnih namera i vrlo problematičnog mentalnog stanja. Možete i da dalje pokusšavate da zvušite moderno i “civilizovano” i da neistomišljenike zovete “prosečnim Srbima”, borba je večna…još uvek mi nije jasno šta vam to znači “prosečan Srbin”? Da li znate da najjači i najveći antiglobalistički pokreti dolaze upravo sa “zapada”? Dakle, i tamo ima ljudi koji se bore za pravedniji, zdraviji i bolji svet, a protiv genocidne tvorevine Novog Svetskog Poretka i globalizma.
Razmislite gde i u kakvom svetu živite.
Durektna reč u klin, Marko u ploču. Direktna reč smiruje loptu i nežno komunicira, Marko vređa. Molim lepo, mislimo da je sve rečeno.