Dupli bus
Autor: Zoran Plećević
Uz niz logičkih grešaka, krajnje subjektivno viđenje sastanka re(D)akcije
‘Vatam bus 83 i idem sa Crvenog krsta do Zemuna, Ugrinovačke. Ušao sam na početnoj stanici, seo iza vozača i odmah počinjem da mu se divim, njegovoj vožnji i poznavanju ulica. Gledao sam ga, bio je siguran u sebe i izgledalo je kao da zna kuda vozi. Sa zvučnika se sasvim jasno čuje naziv stajališta koje je na redu i uspevam da shvatim o čemu se radi. Malopre, u prošloj vožnji sam bio zaglavljen u sredini i nisam mogao da čujem šta dopire sa zvučnika. Ta obaveštenja nisu za putnike nego za vozače, da se mučenici ne izgube u toj ludnici od saobraćaja. Ko je to smislio, svaka mu čast.
Kod plavuše sa velikim grudima skreni levo, kod arhiva samo pravo, a u Dušanovoj skreni desno i tako sve do Ugrinovačke gde me je čekao rakovičko-beogradsko-zemunski klan poznatiji kao RBZK.
U sobi punoj dima, zamišljenih pisaca, izgovorenih i neizgovorenih reči sa zemunske strane je neko jako glasno više puta ponovio da bi nekog tako rado nabio na krivi, pravoslavni, svileni. Koga ili šta će da nabije i na šta hoće da nabije taj ostrašćeni pipadnik zemunskog klana mi nije bilo jasno, ali kako se rakovački i beogradski deo klana na to smejao bio sam siguran da ne misli na njih. Kasnije sam čuo da taj uopšte nije bio svilen, ni pravoslavni, a bogami i taj Zemunac nije bio ni muško.
Glavna urednica, uvažena i poštovana gospođa Mijović je odokativnom metodom utvrdila da postoji mogućnost da situacija izmakne kontroli i diskretno je upozorila gospodina Nilovana, cara Afrike i Evroazije da reši problem. On je odmah znao šta mu je činiti, skočio je na noge lagane, dohvatio knjigu starostavnu i počeo da činodejstvuje. Izveo je to brzo i spretno, kao i obično, vrlo uspešno. Čini su učinile da se svi fino i prijatno osećamo, demaskirana pripadnica zemunskog klana izgubila je želju i potrebu za nabijanjem. Jeste da je tu bilo i malo piva, vina, rakije, čak i martinija, ali Nilovanove čini su činile čudo.
Svedoci svega, tog svečanog čina su bili: jedna kraljica od Sabe, Ceca koja je i Blek i Stena, Mike Powx koga neki zovu i Miljan, već pomenuti Nilovan car cele vaseljene (titulu dobio odmah nakon činodejstvovanja), poštovana urednica gospođa Mijović, do nje je sedela devojka koja je Jasno rekla da radi zajedno sa Indijana Džonsom i u samom ćošku sam sedeo ja krijući se od jedne opake zverke koja me je celo veče vrebala. Ostrašćena pripadnica klana, sklona nabijanju je više puta tokom večeri menjala mesto tako da je ostalo neutvrđeno gde je sedela. Bili su tu još, kum i kuma sa sve decom i ostala mnogobrojna rodbina.
Izmešale su se priče, Indijana Džons nije hteo da se pomiri sa kraljicom od Sabe. Jedna mačka je uporno grebala po vratima, ali ona su za njih bila zaključana jer je u sobi u ćoškiću sedeo jedan prosedi gospodin koji ih se panično plašio. Pomešali su se i posvađali Rasel Krou i Alister Krouli, niko nije hteo da popusti.
Da u tom trenutku nije pristigao Foto-Mikša ko zna kako bi se sve završilo. On je nameravao da napravi historijske fotografije, ali je doneo i specijalne elektro-magnetske štapiće koje u samom startu sprečavaju svako nasilje. Svaku želju i potrebu da se neko na silu nabija na nešto, a istovremeno pojačava želju za ispijanjem piva.
