Sedma sila kao mit
Autor: Miljan Paunović
Moć medija je ogromna i neprocenjiva, zbog toga se većina vladara trudi da utiče na medije ili da ima lično sredstvo javnog informisanja
Država nikako ne može da bude pravna ukoliko nema nezavisno sudstvo, vojsku, policiju i medije ( zbog toga i postoji podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku). Moć medija je (bila) velika i od izuzetnog značaja, da nije tako ne bi za ovaj pojam postojao sinonim "sedma sila". Ovaj izraz prvi put je upotrebio veliki francuski vladar i vojskovođa Napoleon Bonaparta, za vreme Francuske revolucije, ali on je novinarstvo nazvao "petom silom". Prve četiri bile su: Francuska, Velika Britanija, Austrija i Rusija. Kasnije su se Italija i Nemačka pridružile društvu moćnih država, te je novinarstvo palo na sedmo mesto.
Gde je sedma sila danas? Na kom je mestu ili ponosno drži poziciju broj sedam? Da li se političari plaše od onih koji imaju moć da im jednom rečenicom unište karijeru, pa i da ih sruše sa vlasti?
Svedoci smo da predstavnici „sedme sile“ koji se još uvek bave ozbiljnim novinarstvom (a sve ih je manje) imaju moć da poremete bioritam pojedinih visokih političkih funkcionera, ali je malo onih koji su hrabri da idu do kraja i da ih dotuku. Rečima naravno. Uglavnom se sve završi na prepucavanju novinara sa predstavnicima vlasti, pritom ovi drugi dokazuju kako novinari nemaju pojma, da samo izmišljaju, te ispada da su predstavnici „sedme sile“ ćoravi, glupi i nepismeni. Tako sve to deluje u Srbiji bez cenzure.
Međutim, ako novinari puno čačkaju, dešavalo se da slučajno nestanu ili da ih neko likvidira... Setimo se Slavka Ćuruvije (sudski proces je u toku), Dade Vujasinović, Milana Pantića koji su tragično okončali svoj život, a još uvek se ne zna ko stoji iza njihovih likvidacija.
Većina predstavnika vlasti utiče na medije ili čak ima svoje sredstvo informisanja. Pre i za vreme izbora (predsedničkih, parlamentarnih...), pojavljuju se kojekakvi instant mediji, izreklamiraju kandidate i nakon obavljenog posla se ugase.
Uticaj vlasti na medije u Srbiji intenzivno traje već 26 godina, i jasno se vidi kako se menja uređivačka politika većine medijskih kuća u zavisnosti od toga ko je na vlasti. Samim tim „sedma sila“ gubi svoju moć, jer u krajnjem slučaju nema izvore finansiranja, i pognute glave sluša šta joj se kaže i objavljuje u etar i ono što uglavnom ne želi.
Nekada su novinari imali uticaj na tok Francuske revolucije. Danas, ne mogu da dižu revolucije, jer žive u strahu od gubitka posla i bednog honorara za hleb, kafu i cigarete. Nekada je novinarstvo bilo sedma sila, danas je to očigledno mit?
Znaš, sve mislim to “sedma sila” je svesno napravljen mit. Mediji su i sada ko i tada jaka sila i očigledno su tu snagu i davali oni koji su je hteli zloupotrebljavati za manipulaciju širokim auditorijumom. Istraživačko novinarstvo je gerila bila i ostala a bojim se da je to prešlo u mitologiju.