Učiteljski kurs za roditelje

Zašto bi školstvo, obrazovanje bilo zdravo, kvalitetno, kada to uopšte ne mora da bude, jer lakše je vladati nepismenima i neproduhovljenim nego inteligentnim građanima.

 Već godinama unazad slušamo priče kako nam je školstvo staromodno, kako se učitelji, nastavnici i profesori kao pijan plota drže jednog te istog gradiva. Iz Ministarstva prosvete nedavno su rekli da nemaju mehanizme da ,,nateraju'' pojedine kolege da promene nešto u svom načinu držanja časova, da bi deci bilo zanimljivije u školi i da bi lakše savladali gradivo.

U prevodu, ne možemo da se zameramo starijim kolegama, oni stalno štrajkuju, a to nam ne ide u prilog, bolje je valjda da deca zaostaju za svetom, i budu malo priglupa.

Kakvo nam je školstvo, najbolje znaju roditelji. Mnogi od njih se žale da ne mogu da postignu da pomognu deci u pisanju domaćeg zadatka, jer događa se da dete dođe iz škole sa ,,osam strana iz matematike, tri iz prirode, jedan sastav iz srpskog'' i sve to za sutra!!! Lično, pomislim ponekada da je dete upisalo fakultet! Onda ide pitanje – šta oni rade u toj školi? Na roditeljskim sastancima uglavnom se ćuti, jer znate, nemojte da se zamerite predavaču vašeg deteta, da ne bi posle vaše dete imalo problem. Srbijo zemljo, zakoni ćutanja oduvek na snazi.

Pritom, događa se i to da na času, učiteljica ili učitelj ofrlje pređu gradivo i kažu ,,ostalo uradite kod kuće''. Tako da dete, veoma često, nema pojma šta zapravo treba da uradi.

Inovacije prosvetari, da se ogradim ne svi, redovno uvode kada se pomenu njihove male plate. Dobro, jesu male, učili su fakultet, rade sa decom. Rade? Kako koji. Koliko rade? Pojedini aktivno pet sati dnevno, još kada su skraćeni časovi, milina. Odmori? Zimski raspust, letnji raspust, Nova godina, Božić, Dan državnosti, Dan primirja, Sveti Sava, 1. maj, Uskrs, prolećni raspust, da ne nabrajam više, ispustiću još koji dan! Mislim da je krajnje vreme da na protestima zatraže beneficirani radni staž!

Pomisliće neko da ne volim prosvetne radnike. To nije tačno! Iritira me njihov pristup izuzetno važnom zadatku koji imaju, jer oni i te kako učestvuju u stasavanju deteta, ono se kroz obrazovanje formira kao čovek, i budućnost mu upravo zavisi od osnovnog znanja.

Istovremeno, dok starija prosvetna garda kao papagaj ponavlja gradivo, nešto mlađa uvodi inovacije. Znaju kako su došli do posla, znaju šta je tržište i strah ih je da ne izgube poziciju, zbog toga se više i trude. Možda i nije sve izgubljeno.

U ovoj priči najviše gube deca. Zbog čega bi morali, ako u vežbanci piše, da se eksperiment iz predmeta Svet oko nas izvodi u školi sa predavačem, to dobili kao zadatak da urade kod kuće? Jednostavno, zbog toga što je veoma lakše da roditelji koji nisu plaćeni za posao učitelja, odrade njihov posao, a da učitelj ili učiteljica kuka kako mu je mala plata. Ovo je samo jedan od bezbroj sličnih primera.

Zašto bi u ovom društvu, u formi kakvoj jeste, deca uopšte napredovala? Zašto bi školstvo, obrazovanje bilo zdravo, dobro, kada to uopšte ne mora da bude, jer lakše je vladati nepismenima i neproduhovljenim nego inteligentnim građanima.

Mnogo je pitanja, odgovor je veoma jednostavan. Rešenje postoji. Mladi učitelji, nastavnici, profesori čekaju godinama na birou za zapošljavanje i željni su dokazivanja, puni su kreativne energije. Možda bi mogli da zamene one koji nisu spremni na promene, koji nisu spremni da obuče našu decu da žive u 21. veku. Ali, opet postoji problem, mehanizam, zakoni, i tako se vrtimo u krug. Do kada će to biti tako, videćemo, svemu jednog dana dođe kraj, pa i onima koji rutinski obavljaju svoj posao.