Kako suživotariti s komšinicom Emilijom Cukon
Autor: Milan Petrović - Mikša
Vazda i bilO i biće! Naposletku sve se u Srbiji svede na Lokalnu Drndaru, Nadžak-Babu, Baksuza Baksuskog... i politika, i sport, i kultura, i a-ma baš sve. Vaspostavljena je ta Institucija još davnih dana, smeo bih se zakleti čak i pre ameba.
Vi naravno i dalje nemate pojma o kome ili čemu je reč? To vam je, dragi moji, ona sveznajuća zadrigla snajka u poodmakloj dobi, sveže post-klimakterična, trajno ondulirana i sumnjivo (sumLJivo) obrazovana, ona spodoba sa svim postojećim „super-moćima“ što joj uvek nešto-neko-zbog-zato smeta i na sve ima primedbu, a pogotovu je na decu u minut posle 21 čas alergična.
Potpuni spisak zamerki je nemoguće sastaviti. Dakle Njoj je uvek bučno („K’o da skaču sa plakara po parketu, proleteće mi jednom kroz plafon!?“), njoj lupa na stepeništu kad prilegne posle podne da dremne, njoj je galama od rođendana i proslava („Samo vi slavite tri dana nedeljno k’o da ste sami u ulazu!“), njoj komšija nije dobro parkir’o pa mora da „preskače“ baru (upropastila omiljene sandale iz Trsta), njoj je daleko kontejner (ako može bliže, ali ne pod njen prozor), njoj neko „urinira“ u cveće (uvek drži saksije uz svetlarnik), njoj kradu krparu pred vratima (malo-malo kupuje novu, a ako se zagledate uvek jedna te ista), njoj poštar nije ostavio račune već čeka na plus 40 (ili isto toliko minus) u Pošti umesto da pegla (?), njoj sačuva namerno ona mala (,,Znaš komšija, ona nova!?") hleb od pre podne - a najbolja je mušterija pola veka i više, njoj neko u inat lepi žvake i baca opuške ispred ulaza u stan... njoj i njoj i njoj, sve nešto Njoj.
Naravno poseduje i impresivan super-sluh i pogled-skener. Dovoljno je samo da "šušnete" pred zgradom i eto je u deliću sekunde prozoru. Nikakav problem nije da tačno proceni koliko čega imate u cegeru (primera radi ako se sa pijace vraćate) i koliko vas je koštala takva nabavka. Još preciznije - ume tačno u krompir i u gram kajmaka sadržinu vašeg zembilja proceniti, a o poreklu nabavljenog, kao i o rodoslovu prodavca-nakupca, nema potrebe diskutovati. Jednostavno Ona to ZNA.
Da l’ to Nju musava klinčadija pred zgradom dekoncentrišu dok uči turski-španski-hindu iz serija il’ u pomenutim ne mož’ da „po’vata“ ko je kome bio otac pre nego je post’o tetka i progled’o, iskreno nemam pojma, ali je sama njena pojava na prozoru, pod uvek do pola spuštenom roletnom („Vire ovi preko puta, ne mogu da se presvučem!“), uvod u minijature srpske netolerancije. Jadna Ona, sama, jedinica mere čestitosti, poštenja i neshvaćenosti... Naš bi narod rek’o – nedop.cana. A i Vi deco, lakše malo s’ tom loptom! Kući kod mame i tate, pa šutirajte! Vazda i bilA i biće... to BIĆE – Lokalna Drndara.
