Walking Dead
Autor: Lestat Gianni
Veliki sam ljubitelj horor knjiga i filmova ali mi dugo nije bilo jasno, otkud tolika pomama za „zombi“ žanrom?
Ne kažem, izašli su neki veoma kvalitetni filmovi i knjige na tu temu (kvalitetni, barem iz mog ugla posmatrano).
Jednostavno me taj žanr, što bi mladi rekli, nije nikada „radio“.
Onda mi je sinulo.
Uporedio sam tu priču sa fenomenom, koji kod mene stvara užasnu nelagodnost.
Živim u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji već 37 Godina.
Tako mi piše u papirima. Tako piše i na mapi.
Meni se čini kao da živim u Severnoj Koreji.
Uz dužno poštovanje prema istoj, jer o njoj znam samo ono što se piše mahom po društvenim mrežama, ali ne deluje mi baš, kao najopuštenije mesto za život.
Ne, ovo nije politička kolumna. Ovo je samo moje opažanje.
Zašto sam napravio poređenje sa Severnom Korejom?
Iz prostog razloga zato što je tamo sve jasno definisano (opet kažem, barem sudeći po onome što se piše u medijima).
Jedna od zanimljivosti vezana za S. Koreju je ta da imaju propisanih 28 frizura.
Tačno definisano kako smeš da se ošišaš. Pa ti izmišljaj i troši pare koje nemaš na praćenje modnih trendova.
Još jedan navodni propis je to, da samo vladini službenici i vojska smeju da poseduju motorna vozila.
Šta ima ko da se vozika na ovu skupoću?
Ja bih i ovde digao cene benzina i cigara i sličnih luksuznih stvari.
Internet u Severnoj Koreji ne postoji osim zatvorene državne mreže, tako da veoma malo ljudi uopšte zna šta se dešava u ostatku sveta.
Dolazim do poente.
Pogledajte ljude oko vas.
Potpuno nebitno koji je uzrast u pitanju, svi su nekako slični.
Svi kao da su ispali iz Burde 1979.
Ono što me tu najviše brine je nešto što nema veze sa stajlingom.
Svima je što bi Balašević rekao: „Mesec u očima“.
Svima su oči nekako prazne, ugašene.
Svi su u skladu sa pesmom Ekrema Jevrića: „Kuća-pos’o“.
Za one malo urbanije, pustite u glavi soundtrack iz Bombardera.
Hodam sad kao zombi...
Svi bežimo u nešto što bi mogao da bude mikrokosmos.
Moglo bi se nazvati i sanjarenje, da nam dan, nedelja, život brže prođe.
Da, moglo bi, samo... Meni se čini da nekako padamo u apatiju i klizimo u ludilo.
Tako i ja često imam utisak da sam Bred Pit u „World War Z“.
Gde je Anđelina pobegla, uterala materi?
U stvari, nema nje u ovom filmu.
Zato Srbija voli „Walking Dead“, nisu nam potrebni ni šminka niti specijalni efekti.
Srbija je „Walking Dead Live Edition“.
Valjda će se uskoro pojaviti Rik ili barem Deril...
