Dajte ‘leba!

Dajte 'leba!

Autor: Ceca Stanković Avakumović

Ma dajte vi meni hleba, ne trebaju meni knjige, neka ih đaci čitaju, intelektualci, estradne zvezde, zvezdice, i ostale trice, neka iščitavaju laka filozofska štiva, sve te ljubavne romane, u letnjim mesecima najbolje pašu dokonim babama i tinejdžerkama umesto lektire, umesto nekog tamo Ive, Meše, Peše ili kako li se već zovu svi ti velikani koji više niko ne čita, za koje više niko nije čuo. Hoću pravog belog hleba, onog što je mesila moja pokojna baba, pečen u furuni, rumen i sav od mirisa, što je othranio mnoga usta. Onaj pravi seljački ’lebac, u vreme kad je najvažnije bilo imati ga. Onaj isti ’leba uz koji su nekada, još pre moje babe, odrastali, svi ti velikani koje više niko ne čita, za koje niko nije čuo. Dajte hleba, a za knjige ću lako.