Kratki lanci
autor teksta: Jelena Milenković Mladenović
U nizu kvazipojava, fasciniraju me tzv. „ kratak lanac“ ljudi i njihova percepcija uspešnog života. Dele se u dve vrste: prva lanac drži, druga se na lancu klati. Obično i laje na prolaznike jer je ljut na „gazdu“. Kad se izbesni, okrene se prema lancodržaču i lizne mu ruke, zahvalno kevćući.
Najteži slučajevi su mi oni koji na kratkom lancu drže decu: „Ako ne dobiješ peticu, neću ti kupiti to i to, „ ako se ponašaš tako i tako, ne obraćaj mi se“, „šta će ti taj fakultet, nikada nećeš naći posao u struci, bolje upiši onaj“, „gde nađe ovu/ovog, možeš ti i bolje“! Svi ti saveti „za tvoje dobro“ u kojima dominira AKO ili bilo koja vrsta emotivne ucene u stvari su kratak lanac. Omča oko srca. Time što znamo šta je najbolje za našu decu bez suočavanja sa njihovom ličnošću i afinitetima, ubeđujemo ih da su naše želje zapravo njihove. I ubedimo ih, jebote! Mnogo ovih ispravnih, a nesrećnih, ili polusrećnih ljudi žrtve su kratkog lanca roditelja. Nisu hteli ili nisu znali da ih puste.
Bato, reci tom svom detetu, pred važnu odluku, da ćeš podržati to što samo izabere. Stisni zube a ne pesnice! Prema njegovom izboru shvatićeš da li si uspeo kao roditelj. Ako se tvoja tajna želja i njegova odluka poklope, bravo, odradio si pos'o kad je trebalo. Ako se ne poklope, bravo, imaš samostalno i samomisleće dete! Nemoj ga prisiljavati da bude srećno na tvoj način, napravićeš zombija! Pusti ga da ide, pa ako se vrati onda je Lesi, a ti si Liz Tejlor.
Odmah za njima su oni koji na kratkom lancu drže partnere. Tu već ne znam ko je za veće batine: taj što misli da kratkim lancem pokazuje ljubav ili onaj što misli da na kratom lancu dokazuje ljubav. Primat drže kobajagi ljubomorni, kobajagi umereno, kobajagi iz ljubavi. Kažem: kobajagi, jer je ljubomora loš sinonim za nesigurnost goreg u odnosu na boljeg. Imaš lepu ženu, budi ljubomoran, jer evo svi su poleteli da ti je otmu! 'Beš ga, kakva ti je to žena ako sumnjaš da će da se spanđa sa svakim ko joj udeli kompliment? Ako će da se spanđa, ne voli te. Ako te ne voli, koj će ti? To što je proveravaš, ispituješ, imaš šifru od njenog fejsa, gledaš s kim se dopisuje, s kim stane da popriča na ulici, kako se obukla i kome se nasmešila, ne postižeš ništa osim što je držiš na kratkom lancu. I samo zbog kratkog lanca veruješ da je među vama sve u redu.
Bato, pusti je! To što ti misliš da si lošiji frajer nego što je ona riba, ne znači da i ona tako misli. Inače, možda ne bi ni bila s tobom, a, šta kažeš? Ne iskaljuj na njoj svoj trip da je ne zaslužuješ, ako je bolja, budi bolji i ti. Način se uvek nađe. Pusti je, pa ako ti nigde ne ode, onda znaš da je s tobom zbog tebe a ne zbog kratkog lanca. Ako ode, jbg. Bar više ne živiš privid srećnog života.
Isto važi i za žene koje na kratkom lancu drže svoje partnere, mada one to češće rade ako su intelektualno inferiorne. Tim kratkim lancem, ljubomorisanjem, zabranama, ucenama, trkeljisanjem džepova i telefona na kraju srozaju tog svog dasu u sopstvenim očima. Ni jedna žena suštinski ne voli muškarce-mazohiste koji se vazda povlače radi mira u kući i dopuštaju joj da pobedi, čak i kad forsira neopevanu glupost. Ali voli život koji ima kraj njega, zato i ne prekida „kratak lanac“ sistem.
Sakrijte te lance samo na par meseci, ako imate petlje!
Ako ostanete tu gde jeste, više vam neće ni trebati.
